DIFOL

Knjigovodstvena podrska

Detaljnjije o Uredbi o posebnim uslovima prometa određene robe

Posted by Aleksandra na januar 5, 2012

Vlada Republike Srbije je donela Uredbu o posebnim uslovima prometa određene robe („Službeni glasnik RS”, broj 102/2011; u daljem tekstu: Uredba) koja je stupila na snagu 1. januara 2012. godine.
U Zakonu o trgovini („Službeni glasnik RS“, broj 53/2010, u daljem tekstu: Zakon) koji se primenjuje od 1. januara 2011. godine deo V. odnosi se na zaštitu tržišta. Ovaj član Zakona glasi:
„Radi sprečavanja poremećaja na tržištu ili otklanjanja štetnih posledica poremećaja na tržištu u pogledu snabdevanja robom i uslugama od vitalnog značaja za život i zdravlje ljudi i za rad privrednih subjekata, ustanova i drugih organizacija od opšteg interesa, Vlada (Republike Srbije) može da odredi privremene mere koje se odnose na određenu vrstu robe i usluga, određenu kategoriju trgovaca ili potrošača, na potrebu sprovođenja obaveza preuzetih međunarodnim ugovorom, na cene, kao i na druge uslove za obavljanje trgovine, osim mera koje se odnose na uvoz i izvoz robe.
Vlada (Republike Srbije) će odrediti privremene mere iz stava 1. ovog člana, kao i vremenski period primene tih mera, srazmerno cilju i očekivanim rezultatima, koji ne može biti duži od šest meseci od dana određivanja privremene mere, odnosno najduže do ispunjenja obaveze kada je u pitanju sprovođenje obaveza preuzetih međunarodnim ugovorom“.
S druge strane, odredbama člana 51. Zakona koji ima naslov «Nedozvoljena špekulacija» propisano je sledeće:
„Zabranjene su radnje trgovca kojima je cilj, odnosno posledica značajan poremećaj na tržištu, kao i sprečavanje ili otežavanje sprovođenja propisanog ograničenja obavljanja trgovine iz člana 46. ovog zakona, a naročito prikrivanjem određene robe, ograničavanjem ili obustavljanjem njene prodaje, zaključivanjem prividnih ugovora o prometu određene robe kojima se bitno menja ponuda ili tražnja i nivo cena na tržištu (nedozvoljena špekulacija)“.
Ocenjujući da su se stekli uslovi propisani odredbama člana 46. Zakona, Vlada Republike Srbije je donela Uredbu.
1. Pitanja koja su uređena Uredbom
Uredba je doneta radi sprečavanja poremećaja na tržištu, odnosno otklanjanja štetnih posledica poremećaja na tržištu u pogledu snabdevanja određenim vrstama robe koja je od vitalnog značaja za život i zdravlje ljudi. Iako Uredba ima samo šest članova, ovo je veoma kompleksan propis kojim se:
a) određuje vrsta robe na koju se odnose odredbe Uredbe,
b) ograničava najviša ukupna stopa marže za robu koja je od vitalnog značaja za život i zdravlje ljudi,
g) propisuje najduži rok plaćanja robe određene Uredbom, proizvođaču, odnosno dobavljaču,
d) definiše sadržaj fakture za određene vrste robe u pogledu visine marže,
đ) utvrđuje visina povraćaja (remitende) određene robe,
e) propisuju novčane kazne za prekršaje za nepoštovanje odredbi Uredbe,
ž) propisuje mogućnost izricanja zaštitnih mera,
z) određuje nadležnost u pogledu nadzora nad primenom Uredbe, i
i) utvrđuje dan stupanja na snagu Uredbe i vremenski period u kojem ona važi.
Kompleksnost Uredbe prikazana kroz navedenih deset oblasti koje uređuje ipak ne znači da su njene odredbe obuhvatila sva pitanja koja bi ovakav propis trebalo da sadrži. Naime, iako se indirektno mogu izvesti određeni zaključci u pogledu obaveza koje trgovci imaju u vezi sa popisom i eventualnim nivelacijama cena, ostaje otvoreno pitanje zašto je tako bitne elementi za primenu nisu sadržani u Uredbi.
2. Roba na koju se odnosi Uredba
1. Uredbom se ograničava najviša ukupna marža
 u prometu u visini od 10% za robu koja je od vitalnog značaja za život i zdravlje ljudi, i to za:
1) pšenično brašno, tip «400» i tip «500»;
2) jestivo biljno ulje, suncokretovo;
3) kravlje mleko, termički obrađeno (pasterizovano, sterilizovano), i jogurt;
4) šećer, beli kristalni;
5) sveže meso, svinjsko, goveđe i kokošje, i slatkovodna riba.
Ograničenje ukupne marže za navedene vrste robe odnosi se kako na robu koja je proizvedena u Republici Srbiji, tako i na robu koja je uvezena iz drugih država ili carinskih teritorija.
2. Iako je na prvi pogled intiutivno jasno na koje vrste robe se odnosi ograničenje marži, ipak podsećamo na propise kojima je uređen kvalitet nekih od navedenih prozivoda. Takođe navodimo i proizvode na koje se odnosi ograničenje ukupne marže.
a) Kvalitet pšeničnog brašna uređen je Pravilnikom o kvalitetu žita, mlinskih i pekarskih proizvoda, testenina i brzo smrznutih testa („Službeni list SRJ“, broj 52/95 i „Službeni list SCG“, broj 56/2003).
Uredbom su ograničene marže za pšenično brašno, tip «400» i tip «500» nezavisno od pakovanja;
b) Kvalitet jestivog biljnog ulja propisan je Pravilnikom o kvalitetu i drugim zahtevima za jestiva biljna ulja i masti, margarin i druge masne namaze, majonez i srodne proizvode („Službeni list SCG“, broj 23/2006).
Marže su ograničene za sve vrste jestivog biljnog ulja od suncokreta, nezavisno od načina proizvodnje i pakovanja;
v) Kvalitet kravljeg mleka i jogurta uređen je Pravilnikom o kvalitetu proizvoda od mleka i starter kultura („Službeni glasnik RS“, br. 33/2010 i 69/2010).
Termički obrađeno mleko (kravlje, ovčije, kozje i bivolje) namenjeno za ishranu ljudi proizvodi se i stavlja u promet kao:
● pasterizovano mleko, s tim što postupak pasterizacije, u smislu ovog pravilnika, predstavlja termičku obradu mleka na:
1) visokoj temperaturi uz kratko vreme trajanja (najmanje 72°S u trajanju od 15 sekundi),
2) niskoj temperaturi uz duže vreme trajanja (najmanje 63°S u trajanju od 30 minuta), ili
3) bilo koju drugu kombinaciju temperature i vremena koja daje isti efekat, tako da proizvodi, gde je primenljivo, odmah nakon takvog postupka obrade pokazuju negativnu reakciju na test alkalne fosfataze;
● sterilizovano mleko – mleko obrađeno ultravisokom temperaturom (UHT) – sterilizovano mleko, postupak sterilizacije, u smislu ovog pravilnika podrazumeva obradu ultravisokom temperaturom (UHT).
Marže su ograničene u prometu termički obrađenog kravljeg mleka (pasterizovanog i sterilizovanog) nezavisno od sadržaja mlečne masti, nezavisno od roka trajanja i nezavisno od pakovanja mleka. Za promet ovčjeg, kozjeg i bivoljem mleka marža nije ograničena.
Jogurt spada u fermetisane proizvode od mleka. Fermentisani proizvodi od mleka proizvode se fermentacijom mleka (kravljeg, ovčijeg, kozjeg i bivoljeg mleka ili njihove mešavine) i proizvoda od mleka dobijenih isključivo od mleka, kojima je dozvoljeno dodavanje sastojaka potrebnih za njihovu proizvodnju, pod uslovom da ti sastojci nisu dodati kako bi delimično ili potpuno zamenili bilo koju mlečnu komponentu, primenom starter kultura za proizvode od mleka.
Prema odredbama ovog pravilnika, jogurt se proizvodi fermentacijom mleka delovanjem simbiotske kulture Streptococcus thermophilus i Lactobacillus delbrueckii subsp. bulgaricus, s tim što jagurt u proizvodnji i prometu mora da ispunjava sledeće zahteve:
– da je bele do belo-žućkaste boje;
– da ima svojstven miris i prijatno kiseo ukus;
– da je čvrste, gusto-tečne ili tečne homogene konzistencije;
– da pH vrednost nije manja od 3,8.
Jogurt mora da sadrži žive ćelije jogurtne kulture, najmanje 106 ml ili g. Marža je ograničena za jogurt nezavisno od sadržaja mlečne masti, nezavisno od roka trajanja i nezavisno od pakovanja jogurta.
Po našem mišljenju, odredbe Uredbe se ne odnose na fermetisane mlečne napitke, u koje spadaju i jogurtni fermetisani napici. Inače, fermentisani mlečni napici, u smislu pomenutog pravilnika, su proizvodi na bazi fermentisanog mleka, mlaćenice, surutke, permeata, uz dodatak kazeinata, koncentrata proteina mleka, šećera, kakaoa, čokolade, kafe, voća, voćnog soka, proizvoda od voća, povrća, proizvoda od povrća, ekstrakta lekovitog bilja, meda i drugih sličnih prirodnih dodataka i aroma, sa dodatkom vode;
g) Kvalitet šećera je uređen Pravilnikom o kvalitetu šećera („Službeni list SFRJ“, broj 7/92 i „Službeni list SCG“, broj 56/2003). Pod šećerom, u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se saharoza, koja se po odgovarajućem tehnološkom postupku dobija iz šećerne repe ili šećerne trske. Šećer se proizvodi i stavlja u promet kao: kristalni, oblikovani (kocka ili drugi oblici), šećer u prahu (mleveni šećer) i šećer u tečnom obliku.
Uredbom su ograničene marže za šećer, beli kristalni, nezavisno od pakovanja, dok za ostale vrste šećera marža nije ograničena.
d) Marže su ograničene za sve vrste svežeg svinjskog, goveđeg i kokošjeg mesa i slatkovodnu ribu.
Najviša ukupna stopa marže ograničena je na 10%.
Za pet navedenih grupa robe koje su od vitalnog značaja za život i zdravlje ljudi, ograničena je ukupna stopa marže u prometu u visini od 10%. Odredbom člana 2. stav 2. Uredbe propisano je da se ukupna stopa marže obračunava kao zbir pojedinačnih stopa marži u svim fazama prometa, a u odnosu na proizvođačku cenu robe, odnosno cenu po kojoj se roba prvi put stavlja u promet na unutrašnjem tržištu, i uključuje sve troškove i pogodnosti (rabate, kasas konto i sl.) iskazane na fakturi ili putem knjižnog odobrenja.
Iz ovakve formulacije proizlazi da je ukupna marža od 10% definisana kao zbir pojedinačnih stopa marži u svim fazama prometa (u trgovini na veliko i u trgovini na malo), s tim što se ovo ograničenje odnosi kako na robu domaćeg porekla, tako i na robu iz uvoza.
Naime, iz odredbe da se marža obračunava u odnosu na proizvođačku cenu proizlazi da se Uredba odnosi na domaće proizvode, dok se iz odredbe da se marža obračunava i na cenu po kojoj se roba prvi put stavlja u promet na unutrašnjem tržištu, zaključuje da se Uredba odnosi i na proizvode iz uvoza. Po našem mišljenju visina uvozničke provizije nije ograničena i ne uključuje se u propisani procenat marže od 10%.
Pošto je osnovica za obračun marže proizvođačka cena, odnosno cena uvoznika, to znači da se u tu osnovicu ne uključuju eventualni zavisni troškovi nabavke (transport, utovar, osiguranje i sl.).
Ukoliko proizvođač ili uvoznik utvrdi veleprodajnu ili maloprodajnu cenu robe iz Uredbe, dužan je da visinu ukupno odobrenog rabata odredi tako da ona ne pređe 10% od proizvođačke, odnosno uvozničke cene. Posle stupanja na snagu Uredbe o ovome treba voditi računa, jer se u navedeni procenat mora uključiti i ugovoreni kasa skonto koji se naknadno odobrava a koji zavisi od obima prometa ili od urednosti plaćanja. Postoji, međutim, i najava da naknadno davanje knjižnih odobrenja na ime rabata, kasaskonta i slično neće biti dozvoljeno.
4. Rok plaćanja proizvođačima, odnosno dobavljačima
Uredbom je propisano da rok plaćanja navedenih vrsta robe proizvođačima, odnosno dobavljačima ne može biti duži od 60 dana od dana prijema fakture. Propisivanje najdužeg roka za plaćanje nabavljenih vrsta robe ima za cilj da poboljša finansijsku disciplinu, ubrza protok robe i novca i obezbedi neophodnu solventnost proizvođača i dobavljača.
5. Sadržaj fakture u prometu robom iz Uredbe
U članu 3. stav 2. Uredbe propisan je sadržaj fakture za isporučenu robu koja je navedena u Uredbi. Faktura mora da sadrži posebno iskazanu visinu stope pojedinačne marže, kao i podatak o iskorišćenom delu propisane najviše ukupne stope marže.
Pretpostavimo da u prometu belog šećera u kristalu postoji jedan trgovac na veliko koji koji je šećer nabavio od proizvođača i robu prodaje trgovcu na malo, a na promet ovog šećera posle 1. januara 2012. godine zaračunava veleprodajnu maržu od 3%. Trgovac je dužan da u fakturi za prodati šećer navede «iskorišćeno 3% marže od proizvođačke cene, neiskorišćena marža u visini od 7% od proizvođačke cene».
6. Visina povraćaja (remitende)
Uredbom je propisano da povraćaj (remitenda) navedenih vrsta robe ne može biti veća od 2% vrednosti isporučene robe na mesečnom nivou. Kada se radi o remitendi, iako sve vrste robe iz Uredbe imaju ograničeni rok trajanja, ona je verovatno najčešća zbog isteka roka trajanja kod jogurta, kravljeg pasterizovanog mleka i svih vrsta svežeg mesa.
7. Kazne za prekršaje za nepoštovanje Uredbe
Za nepoštovanje Uredbe propisane su novčane kazne za prekršaje za pravna lica, preduzetnike i odgovorna lica u pravnom licu. Odredbom člana 4. stav 1. Uredbe zaprećeno je novčanom kaznom od 200.000 do 2.000.000 dinara za prekršaj za pravno lice ako postupa suprotno odredbama Uredbe. Ovom kaznom može biti kažnjeno pravno lice ukoliko ne poštuje bilo koju od četiri vrste obaveza propisanih Uredbom (visinu marže, rok plaćanja, visinu remitende, sadržaj fakture).
Za isti prekršaj zaprećeno je novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara za odgovorno lice u pravnom licu, dok je za preduzetnike za isti prekršaj zaprećeno novčanom kaznom od 50.000 do 500.000 dinara.
(Podsećamo da je odredbama člana 75. Zakona o trgovini za nepoštovanje privremenih mera zaštite tržišta (član 46. Zakona) i ukoliko obavlja nedozvoljenu špekulaciju (član 51. Zakona) zaprećeno novčanom kaznom od 500.000 do 2.000.000 dinara za prekršaj za pravno lice, dok su novčane kazne za odgovorno lice u poravnom licu i za preduzetnika iste i u Uredbi i u Zakonu).
8. Mogućnost izricanja zaštitnih mera
Pored novčanih kazni za prekršaje za nepoštovanje Uredbe, za pravna lica i preduzetnike propisana je mogućnost izricanja zaštitne mere zabrane obavljanja određene delatnosti u trajanju od šest meseci do jedne godine.
Podsećamo da je odredbama člana 75. Zakona (za nepoštovanje odredbi iz čl. 46. i 51.) propisana mogućnost da izricanja pravnom licu i zaštitne mere zabrane obavljanja određene delatnosti u trajanju od šest meseci do dve godine, kao i zaštitne mere javnog objavljivanja presude. Za odgovorno lice u pravnom licu propisana je mnogućnost izricanja zaštitne mere zabrane da vrši određene poslove u trajanju od tri meseca do jedne godine. Za preduzetnika je propisana mogućnost izricanja zaštitne mere zabrane vršenja određene delatnosti u trajanju od šest meseci do dve godine.
9. Nadzor nad primenom Uredbe
Odredbom člana 5. Uredbe propisano je da nadzor nad primenom ove uredbe obavlja Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede.
10. Stupanje na snagu Uredbe
1. Kao što je pomenuto u Uvodu ovog teksta, Uredba je stupila na snagu 1. januara 2012. godine i od tog datuma su svi subjekti na koje se ona odnosi obavezni da je primenjuju. Iako to nije izričito propisano, po našem mišljenju, Uredbu su dužni da primenjuju:
a) trgovci na veliko robom iz Uredbe,
b) trgovci na malo robom iz Uredbe,
v) proizvođači robe iz Uredbe ukoliko određuju veleprodajnu ili maloprodajnu cenu za te proizvode i odobravaju rabat ili druge vrste pogodnosti. Ostaje otvoreno pitanje načina primene Uredbe ukoliko proizvođači robe iz Uredbe utvrđuju isključivo proizvođačku cenu, a naknadno odobravaju kasa skonto koji može biti povezan bilo sa obimom prometa, bilo sa rokovima plaćanja. Isto važi i za uvoznike ukoliko određuju isključivo uvvozničku cenu;
g) uvoznici navedenih proizvoda ukoliko određuju veleprodajnu ili maloprodajnu cenu za te proizvode i odobravaju rabat ili druge vrste pogodnosti.
2. Uredbom nije propisana obaveza vršenja popisa na dan stupanja na snagu Uredbe, niti je pak propisan postupak sa robom koja se zatekla na zalihama.
Po našem mišljenju, svi subjekti koji su dužni da primenjuju Uredbu obavezni su da izvrše popis robe obuhvaćene Uredbom, koja je zatečena na zalihama na dan stupanja na snagu Uredbe. Postupak sa robom koja je zatečena na zalihama na dan stupanja na snagu Uredbe zavisi od delatnosti koju vrši subjekt koji je dužan da primnjuje Uredbu.
Sa zatečenim zalihama trebalo bi postupati na sledeći način:
a) Trgovci na veliko
 bi trebalo da utvrde visinu marže koja je sadržana u postojećoj prodajnoj ceni i da je usklade sa Uredbom, s tim što će procenat marže računati na proizvođačku cenu i da utvrde visinu marže koja je preostala za trgovce u narednim fazama prometa
Prilikom prodaje robe u 2012. godini trgovci na veliko su dužni da u svemu poštuju odredbe Uredbe, a posebno u pogledu sadržaja fakture gde je obavezno navesti zaračunatu sopstvenu stopu marže, kao i podatak o iskorišćenom delu najviše ukupne stope marže.
Takođe imaju obavezu poštovanja propisanog roka plaćanja nabavljene robe;
b) Trgovci na malo treba da utvrde da li je njihova maloprodajna marža koja je zaračunata u prodajnim cenama robe na zalihama veća ili manja od propisane. Ukoliko je marža veća od propisane, treba da izvrše nivelaciju cena na dole (svedu maržu na 10%), a ukoliko je ista ili manja od propisane – tada ne vrše nivelaciju.
Za robu nabavljenu od početka primene Uredbe, trgovci na malo su dužni da u potpunosti primenjuju odredbe Uredbe (da zaračunaju samo preostali deo propisane ukupne stope marže, da vrše plaćanja u propisanom roku, da poštuju odredbe o remitendi);
v) Proizvođači i uvoznici koji utvrđuju veleprodajne, odnosno maloprodajne cene robe dužni su da izvrše popis zatečenih proizvoda na dan stupanja na snagu Uredbe i da iznose rabata u prodajnim cenama usklade sa visinom propisane marže. Takođe su dužni da od početka primene Uredbe ispostavljaju fakture u skladu sa odredbama Uredbe. To znači da visina ukupno odobrenog rabata u tim fakturama ne može preći najvišu ukupnu stopu marže od 10%.
11. Vreme važenja Uredbe
Uredba važi šest meseci od dana stupanja na snagu, tj. važi do kraja juna 2012. godine.
Izvor: Privredni savetnik  . . .

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

 
%d bloggers like this: