DIFOL

Knjigovodstvena podrska

Informacija Ministarstva o primeni Uredbe o posebnim uslovima prometa određene robe

Posted by Aleksandra na januar 16, 2012

1. Каталог робе на коју се односи одредба чл. 2. ст. 1. Уредбе, усклађен са одредницама меродавних правилника о квалитету и другим захтевима за цитиране производе, обухвата:
1) Пшенично брашно, тип „400“ и тип „500“; под пшеничним брашном се подразумева производ добијен млевењем очишћене и припремљене пшенице.
2) Јестиво уље, сунцокретово; односи се на све облике јестивог уља произведеног од семена сунцокрета;
3) Кравље млеко, термички обрађено (пастеризовано, стерилизовано) и јогурт:
а) сви облици пастеризованог и стерилизованог (УХТ) млека; односи се на пуномасно, делимично обрано и обрано млеко, као и на термички обрађено млеко са смањеним садржајем лактозе конверзијом у глукозу и галактозу. Кондензовано млеко, млеко у праху, млечни напици и млечни дезерти, нису термички обрађено млеко, односно нису предмет Уредбе.
б) јогурт подразумева производ ферментације млека који испуњава следеће захтеве: да је беле до бело-жућкасте боје; да има својствен мирис и пријатно кисео укус; да је чврсте, густо-течне хомогене конзистенције; да пХ вредност није мања од 3,8. Ферментисани млечни напици који су производ на бази ферментације млека уз додатак шећера, какаоа, кафе, воћа, воћног сока и др., нису предмет Уредбе.
4) Шећер, бели кристални; подразумева шећер (бели шећер) и екстра бели шећер, као пречишћену и кристализовану сахарозу са јасно дефинисаним квалитетом. Обликовани (коцка или други облици), шећер у праху (млевени шећер) и шећер у течном облику, нису предмет Уредбе.
5) Свеже месо, свињско, говеђе и кокошје, и слатководна риба:
а) свињско месо, које се ставља у промет као прасетина (месо прасади) и свињетина (месо свиња).
б) говеђе месо јесте месо говеда које се ставља у промет као телеће месо (телетина), јунеће месо (јунетина) и говеђе месо (у ужем смислу; говедина).
в) кокошје месо јесте месо кокоши које се ставља у промет као пилеће месо и кокошије месо (у ужем смислу)
г) свежа слатководна риба јесте риба која се ставља се у промет као слатководна риба из рибњака и слатководна риба из отворених вода.
Месо убухвата и уситњено месо, и то млевено месо, уситњено месо припремљено за обликовање и уситњено обликовано месо.
Свеже месо, односно свежа риба, подразумева да није замрзавано ни у једној фази промета, односно да је испоручено као свеже. Према томе, Уредба се односи и на месо које је смрзнуто након набавке у велепродаји, односно у фази малопродајног објекта.
2. Имајући у виду да су предмет Уредбе посебни услови промета одређене робе у свим фазама промета, првенствено ограничење укупне стопе марже, ови услови се примењују на робу која се први пут ставља у промет на унутрашњем тржишту почев од дана њеног ступања на снагу. Конкретно, то подразумева предметну робу која је испоручена и фактурисана након цитираног временског момента.
3. Износ у односу на који се обрачунава највиша укупна стопа марже у смислу чл. 2 Уредбе, јесте ВП цена по којој произвођач (односно други привредни субјект), ставља предметну робу у промет, односно фактурише другом привредном субјекту, ради њене даље продаје (у велепродаји или малопродаји). С обзиром да се ова цена обрачунава тако да укључује све трошкове и погодности (рабате, касас конто и сл.), у питању је нето фактурна цена по којој се врши плаћање.
У погледу робе из увоза, почетни износ у односу на који се обрачунава највиша укупна стопа марже, на начин како је то описано у претходном ставу, јесте ВП цена по којој увозник продаје ту робу на тржишту Републике Србије.
Једина погодност која се признаје у погледу наведене робе, након њене испоруке и фактурисања, јесте повраћај (ремитенда), у складу са одредбом чл. 3. ст. 3. Уредбе, који се признаје искључиво као финансијска погодност.
Посебан услов у погледу исказивања висине појединачне марже и податка и искоришћеном делу највише укупне стопе марже из чл. 2. Уредбе (чл. 3. ст. 2. Уредбе), конретно се односи на трговце на велико, односно посреднике у промету предметне робе.
У погледу меса које се у велепродаји купује у полуткама, черецима и сл., а потом продаје у малопродаји конфекционирано према категоријама меса, висина ограничења из Уредбе се обрачунава у релативном односу масе полутке, односно черека, и његове набавне ВП цене/кг, с једне стране, и збира МП цена појединачних делова добијених од тог комада меса (као производа масе појединачног дела и његове МП цене/кг), у складу са важећим техничким нормативима, с друге стране.
4. Уредба је објављена у «Сл. гласнику РС» бр. 102/11 од 31.12.2011. године, и у складу са прелазном и завршном одредбом, ступа на снагу 1.01.2012. и важи шест месеци од дана ступања на снагу.
Додатне информације о примени Уредбе могу се добити преко посебне контакт линије Министарства, на тел. 011/3620-385 и 011/361-9691, 011/361-0972
Питања и одговори у вези примене Уредбе о посебним условима промета одређене робе
– Да ли су дозвољени накнадни рабати, књижна одобрења или друге погодности, након издавања фактуре?
У смислу одредби чл. 2. ст. 2. и чл. 3. ст. 2. Уредбе, нису дозвољене било какве финансијске погодности у вези одређене испоруке предметне робе, изван и након фактуре која се односи на конкретну испоруку. С обзиром да се посматра целина ланца промета предметне робе, почев од њене продаје од стране произвођача, па закључно са њеном продајом на мало потрошачу, неопходно је да су сви подаци на основу којих се обрачунава појединачна стопа марже видљиви у фактури, односно за обрачун укупне стопе марже искључиво је релевантан нето износ из фактуре, који је за плаћање, код свих учесника у промету. Једина погодност која се признаје у погледу наведене робе, након њене испоруке и фактурисања, јесте повраћај (ремитенда), у складу са одредбом чл. 3. ст. 3. Уредбе, који се признаје искључиво као финансијска погодност. Дакле, никакве накнадне или неисказане („невидљиве“) финансијске погодности, осим ограничене вредности ремитенде, нису дозвољене у смислу услова из Уредбе.
– Како утврдити ко је први субјект у промету робе која је предмет Уредбе, тј. да је реч о роби коју продаје произвођач?
Да би се спровела обавеза свих учесника у промету у смислу Уредбе, у погледу јасних података о искоришћењу укупне стопе марже у односу на прописано ограничење, потребно је да се из фактуре коју издаје произвођач може поуздано утрдити да се конкретна испорука робе први пут ставља у промет на унутрашњем тржишту. На пример, то се може назначити путем текста на фактури («фактура произвођача», «нето ВП цена произвођача», «прва фаза промета» или сл.), путем означавања да фактурна цена не садржи трговачку маржу (маржа «0%») или на други начин којим се са сигурношћу може утврдити из фактуре да је у питању роба коју продаје произвођач.
– Како приказати податак о искоришћеној појединачној маржи, ако то није могуће (из техничких разлога) исказати у самој фактури (због примењеног софтвера и сл.)?
Подаци о висини појединачне стопе марже и искоришћеном делу највише укупне стопе марже морају да буду исказани у фактури, као финансијској исправи, а ако то није могуће из техничких разлога, могу бити дописани у фактури приликом њеног издавања, или могу бити у документу који прати фактуру (прилог фактуре), као њен саставни део, тако да се може поуздано установити висина тих износа и околност да су исказани истовремено са издавањем фактуре на коју се односи. У случају дописивања податaка или њиховог давања у прилогу, потребно је да се то учини на веродостојан начин (оверено печатом, парафирано или сл.). На пример, прилог фактуре може да садржи место за упис броја и датума фактуре, који сe уписују и оверавају у моменту њеног издавања.
– Какав је третман ферментисаних производа од млека са пробиотским бактеријама, који у свом трговачком називу садржи израз „јогурт“?
Под јогуртом се у смислу Уредбе сматрају се ферментисани производи од млека, који су категорисани као јогурт у складу са меродавним прописом о захтевима квалитета (чл. 14. Правилника о квалитету производа од млека и стартер култура). Према томе, производи који према захтевима квалитета истог прописа спадају у другу категорију, нпр. ферментисани производи од млека са пробиотским бактеријама, без обзира на свој трговачки назив, не спадају у јогурт у смислу Уредбе.
– Да ли се привредни субјекти који се баве амбалажирање производа (нпр. код ринфузне робе), складиштењем, превозом и сл., у смислу Уредбе, сматрају произвођачима или учесницима у промету?
Уколико је привредни субјекат стекао својину на конкретној роби која је предмет Уредбе, сматра се учесником у промету па се његова стопа марже урачунава у износ највише укупне стопе марже (чл. 2. ст. 2. Уредбе) и исказује у фактури (код посредника у промету) или у малопродајној цени. Ако одређени субјект учествује у пословним активностима везаним за промет одређене робе, али није стекао право својине на тој роби (нпр. пружа услуге превоза, складиштења, конфекционирања меса, или сл.), не сматра се учесником у промету, и на њега се не примењује Уредба. Напомињемо да у том случају кориснику услуга фактурише своју извршену услугу.
Integralni tekst
preuzet sa sajta Ministarstva . . .

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

 
%d bloggers like this: