DIFOL

Knjigovodstvena podrska

Afera Agrobanka: Kredite “češlja“ istražni sudija

Posted by Aleksandra na avgust 12, 2012

Ove nedelje saslušavanje svedoka u slučaju zloupotreba u Agrobanci teških 300 miliona evra

ISTRAŽNI sudija Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu počeće ove nedelje da saslušava svedoke u slučaju zloupotreba u „Agrobanci“ teških više od 300 miliona evra. Reč je o istrazi koja se vodi protiv osmorice uhapšenih vezano za davanje i uzimanje kredita bez odgovarajućeg obezbeđenja, čime su privatne firme zaradile najmanje pet milina evra.

Pritvor do 30 dana određen je Dušanu Antoniću, nekada prvom čoveku „Agrobanke“, kao i njegovom sinu Milanu, suvlasniku bečke kompanije „Eko limb“, čije su ćerke-firme u Srbiji dobile najpovoljnije kredite uz najslabije osiguranje.

Dok je stariji Antonić pred sudijom negirao da je počinio krivično delo, mlađi se odlučio za odbranu – ćutanjem. Ostali privedeni, kojima je takđe uručeno rešenje o jednomesečnom pritvaranju negirali su da su svesno oštetili banku. Iza rešetaka je i Slavoljub Korićanac, Antonićeva desna ruka, Bojan Zarić, Vehbo Papić, Bojan Labović, Miloš Uzelac, Branimir Uzelac i Saud Hasović.

Policija i dalje traga za Slobodanom Ratkovićem, jednim od rukovodilaca u firmi „Hedkomerc“, koja pripada austrijskoj kompaniji „Eko limb“. Za njega se pretpostavlja da je u Hrvatskoj, a prema nezvaničnim saznanjima, i on je najavio povratak.

MUP Srbije najavio je dalju istragu i privođenje u „slučaju Agrobanka“ i to ne samo kada je reč o odobravanju kredita. Direktor policije Milorad Veljović rekao je za „Novosti“ da će se ispitati odgovornost svih, a posebno onih koji su morali da znaju šta se dešava u ovoj finansijskoj ustanovi i to pre svih Narodne banke Srbije, kao i članova Upravnog dobora i nadzornog dobora same Agrobanke.

Policija je, kako saznajemo, 23. septembra prošle godine, dok su trajale predistražne radnje oko zloupotreba otkrivenih tokom rada na slučaju Metals banke, zatražila od NBS izveštaj o vanrednoj kontroli poslovanja Agrobanke. NBS nije odgovarala na zahtev dve nedelje, uz obrazloženje da je reč o službenoj tajni.

Uprava kriminalističke policije je tada zatražila pismeni odgovor o NBS da je reč o službenoj tajni , kao i obrazloženje zašto izveštaj nosi takvu oznaku. Umesto objašnjenja, 7. oktobra prošle godine stigao je izveštaj o vanrednoj kontroli Agrobanke. Policija je februara naredne godine svoja saznanja i rezultate istrage, kao i izveštaj NBS prosledila Tužilaštvu za organizovani kriminal.

Operativci Uprave kriminalističke policije su tokom istrage vezane za novosadsku Metals banku otkrili prvi trag koji je ukazivao da se nešto čudno dešava sa kreditima Agrobanke. Početkom aprila prošle godine uhapšeno je devet čelnika Metals banke, koji su osumnjičeni da su je oštetili za najmanje 18 miliona evra. I ta akcija je odrađena u saradnji sa Tužilaštvom za organizovani kriminal.

– Hapšenje bivših čelnika Metals banke bio je nastavak policijske akcije na razotkrivanju svih mehanizama pranja novca kriminalnih grupa kroz kupovinu nekretnina, akcija i firmi – kaže Veljović. – To je, međutim, bio početak velike istrage u ovoj banci. Na tom predmetu radilo se dve godine. Prikupljeni su čvrsti dokazi i sve je predato Tužilaštvu.

Češljajući dokumentaciju o odobravanju većeg broja kredita, inspektori za privredni kriminal uočili su da su na nezakonit način sa tim zajmovima povezane i druge banke, poput Agrobanke. Kriminalni modus je bio gotovo identičan -odobravani su kredite, koji bi dospeli na naplatu, a nisu mogli biti naplaćeni. Na taj način je pribavljena imovinska korist firmama, kojima su krediti odobreni.

Najveći deo novca od odobrenih kredita iskorišćen je za kupovinu akcija Metals banke i Agrobanke, preduzeća „Budimka“ iz Požege i „7. jul“ iz Siriga, zatim kupovinu akcija na berzi, u postupcima privatizacije, i za kupovinu nekretnina na teritoriji Srbije i Crne Gore. Postoje jake indicije, pa i sumnje, da su kroz Metals banku novac oprali kriminalni bosovi, poput Darka Šarića i Antuna Stanaja. Prvom se sudi zbog šverca kokaina, a drugom zbog krijumčarenja cigareta.

Oktobra 2008. godine Narodna banke Srbije imenovala je prinudnu upravu i uvela prinudne mere u Metals banku. Jedan od tadašnjih prinudnih upravnika, Srđan Petrović, uhapšen je sa dve osobe novembra prošle godine, zbog sumnje da su učestvovali u pranju oko tri i po miliona evra od prodaje kokaina kriminalne grupe Darka Šarića. Metals banka je 2009. promenila ime u Razvojnu banku Vojvodine.

ŠTEDELI GRAĐANI I PRIVREDA

GUBICI Agrobanke, od oko 300 miliona evra, nastali su zbog loših zajmova, koje dužnici nisu vraćali, a prethodno rukovodstvo ih je odobravalo bez odgovarajućeg obezbeđenja. Imovina dužnika, inače, često se procenjuje na iracionalne vrednosti. Ovo je i jedan od osnovnih razloga propasti Agrobanke, koja je kredite odobravala prikazujući hipoteke višestruko vrednijim nego što to jesu.

– U uslovima krize, sve prestaje da vredi. Tada prestaje likvidnost i vrednost zaloge više nije bitna, jer nema nikoga da tu imovinu kupi – objašnjava izvor „Novosti“ blizak NBS. – Zato i postoji namera da se uvede standard procenitelja zaloge, da se ne bi dešavalo da se kućica na periferiji malog mesta u Srbiji „proceni“ po ceni kvadrata na Terazijama.

U momentu kada je Agrobanci oduzeta dozvola za rad, u njoj je štedne račune imalo 165.367 građana, dok je 4.872 preduzeća poslovalo preko računa u ovoj banci. Osnivajući Novu Agrobanku, u NBS su isticali da su se rukovodili upravo odbranom javnog interesa – a to je očuvanje finansijske stabilnosti zemlje i depozita privrede i stanovništva.

AKCIONARI OSTALI BEZ IMOVINE

NOVU Agrobanku, država je osnovala 26. maja ove godine, sopstvenim kapitalom, dok je „stara“ ostala bez dozvole za rad. Akcionari „stare“ Agrobanke, koja je sada stečaju, naplatiće se iz stečajne mase, kao i svi drugi poverioci. Koliko bi novca, na kraju, mogli da dobiju, veliko je pitanje pošto su poslednji na redu za isplatu. Znajući to, od momenta formiranja Nove Agrobanke, jedna grupa akcionara iz Evropske unije, angažovala se u javnosti, zahtevajući obeštećenje i pozivajući novu vladu Srbije da „ima istorijsku priliku da u narednom periodu svojim delovanjem demantuje nepouzdanost i rizičnost ulaganja u Srbiju“.

– Ne znam ni za jedan slučaj da je država, u sličnim situacijama, obeštetila akconare – kaže za „Novosti“ Nenad Gujaničić, glavni broker „Sinteza invest grupe“. – Specifičnost u slučaju Agrobanke jeste što su investitori ulagali novac u akcije na osnovu finansijskih izveštaja koji nisu bili tačni. Moguće je da akcionari pokrenu sudski spor, ali bi tužba morala da bude vrlo konkretna i da jasno ukazuje koga smatraju krivim za svoj gubitak. Ne zaboravimo da su ovi akcionari do poslednjeg dana rada stare Agrobanke imali svog predstavnika u Upravnom odboru, koji je mogao da ukaže na to da se dešava nešto nezakonito.

Ulaganje u akcije neke kompanije uvek sa sobom nosi rizik pada tržišne vrednosti. Imovina akcionara Agrobanke, posle uvođenja prinudne uprave krajem decembra 2011. godine, potpuno se urušila. Akcija je na Beogradskoj berzi vredela jedva 1.500, dok je krajem aprila ove godine pala na jedva 900 dinara. Poređenja radi, prošle godine u ovo doba akcija Agrobanke imala je tržišnu cenu od 5.893 dinara, dok je u jeku procvata tržišta, januara 2007. godine, dostizala i fantastičnih 50.000 dinara.

Tekst preuzet sa sajta „Vecernjih Novosti“

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

 
%d bloggers like this: