DIFOL

Knjigovodstvena podrska

U susret reformi poreskog sistema Srbije

Posted by Aleksandra na maj 9, 2013

Izmene pet poreskih zakona (poreza na dohodak građana, doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, poreza na dobit pravnih lica, poreza na imovinu i poreskog postupka, kao i donošenje novog zakona o naknadama za korišćenje javnih dobra), predstavljaju nastavak reforme poreskog sistema Srbije čiji su osnovni elementi utvrđeni Fiskalnom strategijom usvojenom prošle godine.
Ove izmene su međusobno povezane i uslovljene, a imaju tri osnovna cilja:
1. povećanje horizontalne i vertikalne poreske pravednosti, odnosno načela da pojedinci jednake ekonomske snage snose jednako poresko opterećenje, te da bogatiji pojedinci plaćaju više poreza;
2. smanjenje administrativnih troškova sprovođenja poreskih obaveza i povećanje predvidivosti visine javnih dažbina i
3. osavremenjivanje poreskih propisa i unapređenje tehničkih rešenja.
1. Najvažnije izmene koje su usmerene na ostvarivanje prvog cilja mogu se grupisati na sledeći način.
• Smanjivanje stope poreza na zarade sa 12 na 10 odsto uz povećanje neoporezivog iznosa sa sadašnjih 8.776 na 11.000 dinara. Na ovaj način se smanjuje efektivno poresko opterećenje najnižih zarada, sa 8,6 na 6,4 procenata, koje su najčešće u radno-intenzivnim industrijama, poput tekstilne. Ova promena praćena je povećanjem stope doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje iz zarade (sa 11 na 13 odsto), odnosno ukupno sa 22 na 24 procenta. Time je smanjena zavisnost obima sredstava za penzije od poreskih prihoda. Istovremeno, promene stope poreza i penzijsko-invalidskog doprinosa odmerene su tako da njihovo zajedničko dejstvo smanjuje ukupno fiskalno opterećenje zarada, čime bi se troškovi privrede po ovom osnovu godišnje smanjili za oko 1,7 milijardi dinara. Povećanje stope doprinosa za PIO omogućava i da poljoprivrednici sami izaberu da li će plaćati penzijski doprinos ili ne, što je već duže vreme njihov zahtev.
• U ove izmene može se svrstati i davanje prava preduzetnicima koji porez plaćaju na stvarni prihod da odluče da li će obavezne doprinose plaćati na ličnu zaradu koju sami odrede ili će nastaviti da kao i sada njih plaćaju na celokupnu ostvarenu dobit, što je takođe bio njihov jedinstven zahtev. Time se menja dosadašnje rešenje koje stvara neopravdanu razliku u visini poreskog opterećenja između preduzetnika i vlasnika privrednog društva.
• Promene u načinu oporezivanja imovine i prihoda od imovine sadržane su u izmenama zakona o porezima na imovinu i zakonu o porezu na dohodak građana.
U okviru izmena zakona o porezima na imovinu najvažnija je promena načina utvrđivanja poreske osnovice za lica koja vode poslovne knjige koja se prvenstveno vezuje za tržišnu vrednost zemljišta na kojem se nalaze objekti. Na ovaj način, pored povećanja izvornih poreskih prihoda lokalnih samouprava, zakon bi delovao podsticajno da se zemljište koristi u najisplativijim namenama (destimuliše, npr. postojanje skladišnih ili industrijskih objekata u gradskom ili opštinskom jezgru). Maksimalno dozvoljeni iznos stope poreza na imovinu nije promenjen.
U okviru izmena Zakona o porezu na dohodak građana predloženo je uvođenje oporezivanja pripisanog prihoda na vlasništvo na nepokretnostima koje ima osnovna tri cilja.
Prvi je svođenje prilika za poreske utaje neprijavljivanjem prihoda od izdavanja nepokretnosti na zanemarljiv procenat. Sada je zanemarljiv broj obveznika koji prijavljuje ove prihode kada su zakupac i zakupodavac fizička lica. O tome svedoči i činjenica da je ukupan poreski prihod po ovom osnovu u 2012. godini iznosio 125 miliona dinara, uprkos tome što u Srbiji prema popisu iz 2011. godine postoji oko 750.000 više stambenih jedinica nego domaćinstava. Kada se procene mogući poreski prihodi samo od polovine ovih stambenih jedinica dolazi se do iznosa od oko pet milijardi dinara. Poređenje ovog potencijalnog i stvarnog poreskog prihoda daje sliku razmera izbegavanja poreza po ovom osnovu.
Drugi cilj je izjednačavanje poreskog tretmana prinosa na različite oblike akumulirane imovine: na ušteđevinu koja je depozit u banci kada se plaća porez na kamatu i na akumulirani kapital uložen u nekretninu.
Treći cilj je da se podstakne aktivacija neiskorišćenog kapitala, u slučaju u kojem se nekretnina zaista ne izdaje, odnosno da se plati porez na neracionalno ekonomsko ponašanje – da se kapital investira u neproduktivne svrhe umesto u druge, produktivnije oblike imovine. Imajući u vidu da ovaj treći cilj treba da se odnosi samo na srazmerno imućne pojedince koji poseduju nekretnine a ne koriste ih u produktivne svrhe, od oporezivanja pripisanog prihoda izuzeti su, odnosno ne plaća se porez na: stan, odnosno stambeni objekat u kojem vlasnik stanuje (ima prijavu prebivališta); objekte i zemljište koje vlasnik koristi za obavljanje samostalne delatnosti na koje plaća porez na stvarni prihod; poljoprivredno zemljište površine do pet hektara, kao i na sve nepokretnosti na koje se plaća porez na zakupninu. Pri tome se kao osnovica za primenu efektivne poreske stope od 15 odsto (20 procenata uz normirane troškove od 25 odsto) uzima tri procenta tržišne vrednosti nepokretnosti umanjene za 50.000 evra. Na taj način se i obveznici čija je druga nepokretnost tržišne vrednosti manje od 50.000 evra praktično oslobađaju obaveze za ovaj porez. Dodatno, obveznici – vlasnici poljoprivrednog zemljišta koji su ga priveli nameni (podizanje novih zasada) oslobađaju se ove obaveze u periodu od pet godina od podizanja novih zasada.
Treba dodati i da ovakav oblik oporezivanja imaju i brojne zemlje EU i OECD. Tako među zemljama koje primenjuju određenu varijantu oporezivanja pripisanog dohotka od nepokretnosti spadaju i Holandija, Belgija, Luksemburg, Španija, Švajcarska, Italija, Poljska. Neke od njih u osnovicu čak uključuju i nekretninu u kojoj vlasnik živi (Luksemburg, Belgija), a neke samo ostale nekretnine. Takođe, u nekima od njih se osnovicom smatra fiksni procenat tržišne vrednosti nekretnine, a u drugima je osnovica veća vrednost od procenta tržišne vrednosti nekretnine ili ugovorenog iznosa zakupnine.
Imajući u vidu da su kao obveznici poreza na pripisani prihod i vlasnici poljoprivrednog zemljišta površine veće od pet hektara, predloženo je i potpuno ukidanje poreza na katastarski prihod.
2. Najvažnije izmene čiji je cilj smanjenje administrativnih troškova sprovođenja poreskih propisa i povećanje predvidivosti visine javnih dažbina vezane su za izmene Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji kao i za donošenje Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara.
Kad je reč o izmenama poreskog postupka njihov osnovni cilj je omogućavanje pravnog okvira za objedinjavanje plaćanja jednim nalogom obaveza po osnovu poreza po odbitku (među kojima su najvažniji porezi i doprinosi na zarade). Ovim bi se sve postojeće poreske prijave i drugi obrasci koji se podnose pri plaćanju poreza po odbitku (35 obrazaca) zamenili jednom, pojedinačnom poreskom prijavom, a umesto na maksimalno 205 uplatnih računa, obaveza bi se plaćala samo na jedan. Ova promena donela bi izuzetno značajno pojednostavljenje poslovanja i uštedu vremena i novca obveznicima. Procena je da će ova promena smanjiti troškove administriranja poreza za preko 1,5 milijardi dinara. Istovremeno, ovom izmenom obezbeđuje se konsolidacija svih podataka koji se odnose na odgovarajuće prihode, informatičko povezivanje sa Centralnim registrom obaveznog socijalnog osiguranja, kao i automatsko knjiženje zaduženja i plaćanja poreza i doprinosa. To, takođe, omogućava uspostavljanje efikasnog servisa za poreske obveznike sa ažurnim i tačnim informacijama o njihovim zaduženjima i plaćenim obavezama, čime se dodatno štedi njihovo vreme.
3. U najvažnije izmene čiji je cilj osavremenjivanje poreskih propisa i unapređenje tehničkih rešenja mogu se, između ostalog, svrstati i uvođenje jasnih pravila za oporezivanje različitih oblika isplate podsticajnog dela zarade zaposlenima (bonusi, akciji, opcije na akcije i drugi vidovi nagrađivanja zaposlenih), preciziranje sticanja i gubitka statusa poreskog rezidentstva, usaglašavanje poreskog tretmana otpisa i prodaje potraživanja sa MRS i MSFI i drugo. Ove i druge tehničke izmene, iako ne izazivaju pažnju šire javnosti, veoma su važne za svakodnevno poslovanje privrede.
Integralni tekst 
preuzet sa sajta politika.rs
Autor: Dr Milica Bosnić, savetnik u MFP za poreska pitanja  .

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

 
%d bloggers like this: