DIFOL

Knjigovodstvena podrska

Predlozi poslodavaca novom ministru

Posted by Aleksandra na septembar 2, 2013

Unija poslodavaca Srbije uputila je na adresu predsednika Vlade Republike Srbije g. Ivice Dačića i prvog potpredsednika Vlade Republike Srbije g. Aleksandra Vučića, predlog neophodnih strukturnih reformi i mera za razvoj privrede koje je neophodno sprovesti u drugoj polovini 2013, 2014. i nastupajućim godinama. Isti predlog će biti upućen i novom ministru finansija odmah po njegovom stupanju na dužnost. Predlozi ovih mera (reformi) prikupljeni su na osnovu razgovora, anketa i sugestija dobijenih od 520 direktora i vlasnika malih, srednjih i velikih preduzeća u Srbiji, uvidom u tekuće stanje u svakoj navedenoj privrednoj grani (delatnosti) i sagledavanjem uporednih iskustava u zemljama u okruženju i zemljama Evropske unije.

Neophodne strukturne reforme
Strukturne reforme koje treba da dugoročno smanje zahteve budžeta Republike i omoguće rasterećenje privrede u cilju brže akumulacije prihoda u privredi:
1. Reforma javnog sektora kreiranjem programa za prebacivanje tehnoloških viškova iz javnog sektora, javnih preduzeća i lokalnih samouprava u realni sektor uz kreditnu podršku države privatnim kompanijama koje zaposle ove viškove;
2. Reforma Fonda PIO sa akcentom na jačanje prihodne strane Fonda (korišćenjem resursa) u cilju postepenog smanjenja deficita u Fondu (uspostavljanje Fonda kao finansijske korporacije na čijem čelu treba da budu profesionalni menadžeri koji će raditi na povećanju prihoda Fonda);
3. Kompletna reforma poreskog sistema u oblasti zarada (uvođenje progresivnih poreskih stopa ili sistema nelinearnog oporezivanja prema profitabilnosti određenih privrednih grana);
4. Reforma Zakona o radu u cilju smanjenja birokratskih procedura u radno-pravnim odnosima i troškova poslodavaca koji iz toga proizilaze kako bi se stvorili uslovi za povećanje zaposlenosti i uvođenje fleksibilnih oblika rada;
5. Izjednačavanje cene energenata i komunalnih usluga za privredu i građane u cilju povećanja konkurentnosti izvozno-orijentisanih kompanija;
6. Sprovođenje giljotine propisa u grani trgovine, u cilju smanjenja troškova poslovanja i nagomilanih birokratskih procedura;
7. Donošenje Zakona ili aktivnih mera za suzbijanje sive ekonomije, kroz primenu stimulativnih mera za legalno poslovanje i istovremeno uvođenje strožijih sanckija i kontrole tokova robe u sivoj zoni;
8. Objedinjavanje inspekcijskih organa i uvođenje Generalnog inspektorata za kontrolu legalnog poslovanja, ali i kontrolu tokova sive zone, što je jeftinije i efikasnije i za državu i za privredu;
9. Reforma regulative u oblasti izvoza i uvoza roba i usluga u cilju rasterećenja poslovanja, smanjenja nepotrebnih administrativnih procedura i olakšavanje prometa roba i usluga između Srbije i inostranstva.

Mere za razvoj privrede
Mere za razvoj privrede zasnovane na nedovoljno iskorišćenim resursima i potencijalima:  
1. Projekat „Vrhunski srpski proizvod“ kao model organizovanog izvoza autentičnih srpskih proizvoda u svet, formiranjem franšiznog lanca maloprodajnih VSP objekata u velikim gradovima Evrope i sveta u kojima bi se prodavali autentični proizvodi iz Srbije, kroz saradnju domaćih proizvođača, trgovinskih kompanija, države, poslovnih krugova u Dijaspori, investicionih fondova, itd, s dugoročnim ciljem promocije srpskih proizvoda u svetu i rebrendiranja Srbije kao zemlje.
2. Tretiranje receptivnog turizma isto kao i izvozno-orijentisanih privrednih grana i uvođenje sistema stimulacija turističkih agencija koje dovode strane turiste i obezbeđuju direktan devizni priliv po uzoru na zemlje u okruženju i EU u cilju povećanja prihoda od receptivnog turizma.
3. Oživljavanje potencijala Dunava (Koridor 7) koji su tek minimalno iskorišćeni, izrada projektnih planova za otvaranje logističkih i transportnih centara i luka na toku Dunava kroz Srbiju, organizovanje investitorskih konferencija za ulaganje u transportnu, trgovinsku, turističko-ugostiteljsku i drugu prateću infrastrukturu na delu Koridora 7 kroz Srbiju, u cilju povećanja prihoda od tranzita roba i usluga, broja stranih turista i oživljavanja brojnih privrednih delatnosti u gradovima i opštinama na levoj i desnoj obali Dunava.
4. Razvoj reciklažnih sistema sakupljanja i industrije u kojoj se trenutno skuplja svega 5,5 odsto od ukupnog elektronskog otpada, plastične ambalaže, otpadnih ulja, itd, u cilju povećanja prihoda od industrije sekundarnih sirovina, što će proizvesti i uštedu na uvozu sirovina za industrijsku proizvodnju u Srbiji. Promocija «zelenih poslova» kod nezaposlenih lica i mladih kao jedan od državnih prioriteta i velikih potencijala za razvoj preduzetništva u zemlji.
5. Kreiranje povoljnog investicionog ambijenta za ulaganje u vetroparkove i solarne panele, kao i u male hidroelektrane određivanjem zona za ove investicije izdavanjem garancija države i pojednostavljivanjem procedura za realizaciju investicija.
6. Kreiranje zona za proizvodnju organske hrane i programa za okupljanje proizvođača u proizvodne grupe i klastere u cilju standardizacije proizvodnje i postizanja većih količina za izvoz, kao i brendiranja organskih proizvoda sa teritorije Srbije.
7. Redukcija opterećenja proizvođača i sakupljača lekovitog i začinskog bilja i kreiranje programa za viši nivo proizvodnje i prerade, u cilju plasmana ovih proizvoda farmaceutskoj industriji i industriji hrane i pića, kao i trgovinskim sistemima u drugim zemljama.
8. Reforma oblasti zanatstva (donošenje Zakona o zanatstvu) i stimulativne mere za razvoj zanatstva namenjenog industriji u cilju povećanja proizvodnje zanatskih proizvoda i njihovog plasmana za potrebe i dalju industrijsku proizvodnju drugih industrijski razvijenih zemalja
9. Poseban program mera za podršku i rasterećenje tekstilne industrije u cilju dobijanja što većeg obima lon poslova i prevladavanja zaostatka u konkurentnosti srpske tekstilne industrije u odnosu na zemlje u okruženju i EU.

Privrednici smatraju da bez sprovođenja ovih reformi i mera neće biti moguće Srbiju izvesti iz duboke ekonomske i socijalne krize u kojoj se nalazi. Realizacija ovih mera podrazumeva temeljan i predan rad, ali i poštovanje principa koji se do sada nije poštovao od strane nijedne prethodne izvršne vlasti, a to je da sveopšti interes ne sme biti podređen interesima određenih pojedinaca ili interesnih grupa, već da se moraju sprovesti reforme koje moraju da omoguće jednake uslove za sve učesnike na tržištu, bez obzira na njihovu pripadnost određenim grupama ili političkim partijama. Slični principi moraju važiti i u upravljanju državnom upravom, javnim sektorom i javnim preduzećima.
Integralni tekst
preuzet sa sajta http://www.poslodaci.rs  . . .

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

 
%d bloggers like this: