DIFOL

Knjigovodstvena podrska

Poreski udar na privrednike

Posted by Aleksandra na april 8, 2014

Za poslovni prostor od 1.000 kvadratnih metara firmi „Monera” u Novom Sadu razrezan je godišnji porez od oko 25.000 evra. Direktor ove firme Nebojša Berak izračunao je da će preduzeće koje posluje u 100 kvadrata platiti porez od oko 1.000 evra, dok će za površinu od 500 kvadrata morati da izdvoji 11.000 evra.
Dragoljub Rajić, direktor Unije poslodavaca, upozorava da će ovakav obračun dovesti do otpuštanja desetine hiljada radnika i zatvaranja firmi. On navodi da 85 odsto kompanija u Srbiji ima godišnje prihode manje od 50 miliona dinara, a 90 odsto kompanija do sedam miliona dinara.
Prema podacima Unije poslodavaca privrednicima u Beogradu i Novom Sadu porez na imovinu je deset puta veći, nego prošle godine, a u Valjevu četiri i po puta.
Prošlogodišnjim izmenama zakona određeno je da preduzeća od ove godine podnose poresku prijavu na iznos koji sami izračunavaju i do kraja marta dostave Poreskoj upravi. Date su im instrukcije – porez se određuje tako što se zakonom definisana stopa od 0,4 odsto pomnoži sa procenjenom vrednošću imovine. Oko 90 odsto lokalnih samouprava je iskoristilo pravo da to bude maksimalnih 0,4 odsto tržišne vrednosti.
– Problem je što procenu vrednosti imovine radi Poreska uprava, koja je za obračun u 2014. vrednost imovine uvećala od 30 do 100 odsto u odnosu na realnu cenu nepokretnosti, istakao je Rajić.
Zakonskim izmenama poreska osnovica za preduzeća je izjednačena sa fizičkim licima i ne računa se više po knjigovodstvenoj nego tržišnoj vrednosti, a ukinuta je mogućnost amortizacija, odnosno smanjenja poreza za stare objekte. Pojedine lokalne samouprave pribegle su podeli svoje teritorije na više zona nego do sada, tako da su oni koji su bili u drugoj zoni potpali pod prvu pa im je i po tom osnovu porastao porez.
Drugi, poput Valjeva, ceo grad su proglasili jednom zonom.
Dragoljub Krstić, pomoćnik gradonačelnika u tom gradu, priznaje da je do ovoga došlo do previranja u gradskoj skupštini.
– Nastojaćemo da promenimo gradsku odluku i ograničimo povećanje poreza na imovinu na 30 do 40 odsto u ovoj godini. U narednom periodu ćemo promeniti način zoniranja, jer ne želimo da radimo na štetu privrede i građana – kaže Krstić.
Međutim Mirjana Milutinović, načelnica odeljenja za poresku administraciju Paraćina, kaže da privrednici koji su do sada iskazivali fer tržišnu vrednost u poslovnim knjigama povećanje poreza neće osetiti. Ona navodi primer jedne firme iz tog grada koja je prošle godine iskazala porez 470.000 dinara, a ove godine je tu dažbinu obračunala na 442.000 dinara.
Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta, naglašava da su neki privrednici u prošlosti plaćali dosta niske poreze na imovinu, jer je poreska osnovica bila potcenjena. U nekim slučajevima knjigovodstvena vrednost imovine, koja je ujedno bila i poreska osnovica, iznosila je samo tri do pet odsto njene vrednosti. Prelazak na tržišnu vrednost doveo je do povećanja poreza za čak 20 do 30 puta.
– U ovakvim slučajevima nije realno da se u toku jedne godina pređe na naplatu poreza po tržišnoj vrednosti imovine. Ministarstvo finansija moglo bi da preporuči ili čak i propiše koliko maksimalno u toku jedne godine može da iznosi povećanje poreza na imovinu, kao što je na primer Beograd učinio kada je odredio da uvećanje ne može biti veće od 80 odsto – predlaže Arsić.
On kaže da je ideja zakonodavca bila da objedini porez na imovinu i naknadu za korišćenje građevinskog zemljišta u jedan porez koji bi bio pravičniji, bolje usklađen sa tržišnom vrednošću imovine i jednostavniji za plaćanje. Stoga visina poreza na imovinu u ovoj godini uvek treba da se poredi za zbirom poreza na imovinu i naknade za korišćenje gradskog građevinskog zemljišta, a ne samo sa porezom na imovinu u prošloj godini.
Zakonsko rešenje je prema njegovom mišljenju dobro jer je naknada za uređenje građevinskog zemljišta u prošlosti često proizvoljno određivana, a poreska osnovica za porez na imovinu, naročito u slučaju pravnih lica, bila je potcenjena.
Problemi sa primenom jedinstvenog poreza na imovinu ukazuju na jedan opštiji problem, a to je nesposobnost lokalnih samouprava da samostalno kreiraju i sprovode poresku politiku. Ovo je važno imati u vidu pri sprovođenju politike decentralizacije u budućnosti, kaže Arsić

Izvor: Novosti

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

 
%d bloggers like this: