DIFOL

Knjigovodstvena podrska

Ovlašćeni poslovođa i ostala lica koja rade kod preduzetnika

Posted by Aleksandra na oktobar 17, 2014

Pravo preduzetnika da imenuje poslovođu, način imenovanja poslovođe, ovlašćenja poslovođe i radnopravni status poslovođe regulisani su člaom 89. Zakona o privrednim društvima („Sl. glasnik RS“ br.36/11…83/14).
Zakonom o privrednim društvima propisano je da preduzetnik može, pisanim ovlašćenjem, poveriti poslovođenje poslovno sposobnom fizičkom licu (u daljem tekstu: poslovođa, član 89. st. 1. Zakona).
Stavom 2. istog člana, propisano je da, poslovođenje može biti, opšte, ili ograničeno na jedno, ili više, izdvojenih mesta obavljanja delatnosti.
Stavom 3. propisuje se da poslovođa mora biti u radnom odnosu kod preduzetnika.
Stavom 4. propisano je da, izuzetno od odredbi stava 3. ovog člana, ako je preduzetnik iz opravdanih razloga privremeno odsutan (bolest, školovanje, izbor na funkciju i sl.), a nema zaposlenog poslovođu, on može opšte poslovođenje poveriti članu svog porodičnog domaćinstva, za vreme tog odsustva, bez obaveze da ga zaposli.
Stavom 5. propisano je da poslovođa ima svojstvo zakonskog zastupnika u skladu sa ovim zakonom.
Stavom 6. propisano je da ako su za obavljanje delatnosti preduzetnika propisani posebni uslovi u pogledu ličnih kvalifikacija, poslovođa mora da ispnjava te uslove.
Stavom 7. propisano je da se poslovođa registruje u skladu sa zakonom o registraciji.
Svaki preduzetnik ima pravo da imenuje poslovođu, kako onaj koji je sprečen da neposredno vodi preduzetničku radnju, tako i onaj koji to nije, proizilazi iz napred citiranih odredbi člana 89. Zakona o privrednim društvima.
Opšti uslov koji mora biti ispunjen, da bi neko lice bilo imenovano za poslovođu, jeste da se radi o poslovno sposobnom fizičkom licu.
Poslovna sposobnost fizičkih lica regulisana je članom 11. Porodičnog zakona („Sl. glasnik RS“ broj 18/05 i 72/11), kojim je propisano da se punoletstvo stiče sa navršenom 18. godinom života a da se potpuna poslovna sposobnost stiče sa punoletstvom i sklapanjem braka pre punoletstva uz dozvolu suda, kao i da sud može dozvoliti sticanje potpune poslovne sposobnosti maloletnom licu koje je navršilo 16. godinu života, a postalo je roditelj, i dostiglo je telesnu i duševnu zrelost potrebnu za samostalno staranje o sopstvenoj ličnosti, pravima i interesima.
Poslovna sposobnost punoletnog lica se pretpostavlja, tj. smatra se da je punoletno lice poslovno sposobno dok se ne dokaže suprotno, odnosno dok odlukom suda ne bude potpuno ili delimično lišeno poslovne sposobnosti.
Dakle, za poslovođu se ne može imenovati:
1) pravno lice,
2) maloletnik, osim ako je u braku, ili je na osnovu odluke suda stekao poslovnu sposobnost pre punoletstva,
3) punoletno lice koje je, odlukom suda, delimično ili potpuno lišeno poslovne sposobnosti.
Posebni uslovi koji moraju biti ispunjeni na strani poslovođe propisani su u stavu 6. navedenog člana i oni se određuju u odnosu na delatnost samog preduzetnika. Pa tako, ako su za obavljanje delatnosti preduzetnika propisani posebni uslovi u pogledu ličnih kvalifikacija preduzetnika, te uslove mora ispunjavati i lice koje se imenuje za poslovođu. Primera radi, stomatolog koji svoju delatnost obavlja kao preduzetnik, za poslovođu može da imenuje samo lice koje je takođe stomatolog.
Poslovođu preduzetnik imenuje pisanim ovlašćenjem.
Sadržaj ovog ovlašćenja nije propisan, ali bi, svakako, trebalo da sadrži lične podatke poslovođe (ime i prezime, JMBG i sl.), kao i podatak u kakvom je odnosu sa preduzetnikom (da li je zaposleni radnik, supružnik, roditelj, ili drugi član porodičnog domaćinstva), zatim, podatke o preduzetniku (poslovno ime i matični broj preduzetnika), podatke o obimu ovlašćenja, tj. da li je punomoćje opšte ili ograničeno, kao i o vrsti ograničenja, ako ih ima.
Ovlašćenje može biti ograničeno u pogledu vrste radnji koje poslovođa može preduzimati (npr. može se dati ovlašćenje za sve radnje, osim za plaćanje, ili za sve radnje, osim za zaključenje ugovora kojim se na strani preduzetnika stvaraju neke obaveze, ili se opterećuje imovina preduzetnika, itd, već prema potrebama). Takođe, ovlašćenje može biti ograničeno na samo deo poslovanja preduzetnika, npr. na jednu ili više poslovnih jedinica. I, najzad, punomoćje može biti ograničeno supotpisom preduzetnika. Poslovođa može biti ovlašćen da preduzima sve radnje, ali uz supotpis preduzetnika ili može biti ovlašćen za preduzimanje samo pojedinih radnji, ili za vođenje samo pojedinih delova poslovanja preduzetnika, ali, takođe, uz supotpis preduzetnika.
Ovlašćenje, a samim tim i poslovođenje, je opšte, ako poslovođa nema nikakvih ograničenja u pogledu vrste radnji koje može preduzimati, ako radnje može preduzimati u odnosu na celokupno poslovanje preduzetnika i ako punovažnost njegovih radnji nije uslovljena potpisom preduzetnika.
U pogledu radnopravnog statusa poslovođe Zakon predviđa da se, po pravilu, sa tim licem mora zasnovati radni odnos.
Samo izuzetno, ako je preduzetnik odsutan iz opravdanih razloga kao što su bolest, porodiljsko odsustvo, odsustvo radi održavanja trudnoće, vojna vežba, školovanje, izdržavanje kazne zatvora, izbor na funkciju i sl, a nema zaposlenog poslovođu, on može opšte poslovođenje poveriti poslovno sposobnom članu svog porodičnog domaćinstva, za vreme tog odsustva, bez obaveze da ga zaposli.
Preduzetnik može imenovati poslovođu, bez zasnivanja radnog odnosa, proizilazi iz navedenog, samo ako su kumulativno ispunjeni uslovi propisani članom 89. st. 4. Zakona o privrednim društvima, a to su:
-da je preduzetnik odsutan iz opravdanih razloga,
-da nema zaposlenog poslovođu,
-da je poslovođenje poverio članu svog porodičnog domaćinstva i
-da je poslovođenje vremenski ograničeno, tj. da traje samo za vreme trajanja odsustva preduzetnika.
To, konkretno, znači da, ako je preduzetnik poverio poslovođenje članu svog porodičnog domaćinstva, a nije opravdano odsutan, u obavezi je da sa istim zasnuje radni odnos.
To takođe znači, da poveravanje poslovođenja licu koje nije član porodičnog domaćinstva, u svakom slučaju, povlači obavezu zasnivanja radnog odnosa sa tim licem, pa i ako je preduzetnik iz opravdanih razloga odsutan i sprečen da poslovođenje vrši neposredno.
Da bi poveravanje poslovođenja proizvodilo pravno dejstvo prema trećim licima neophodno je podatak o poslovođi upisati u registar privrednih subjekata. Nadležni organ za upis podatka u registre privrednih subjekata je Agencija za privredne registre.
Članom 4. Pravilnika o sadržini Registra privrednih subjekata („Sl. glasnik RS“ br. 6/12), propisano je da Registar sadrži i podatke o poslovođi i obimu njegovih ovlašćenja. Članom 23. istog Pravilnika propisano je da se za registraciju poslovođe prilaže prijava, pisano ovlašćenje preduzetnika i potpis poslovođe, overen od strane nadležnog organa overe.
Prijava se podnosi na obrascu Registaciona prijava promene podataka o preduzetniku upisanom u registar privrednih subjekata, uz obavezno popunjavanje Dodatka 11 – Poslovođa. Svi obrasci se mogu naći na sajtu Agencije za privredne registre.
Ostala lica koja rade kod preduzetnika
Član 89. st. 8. Zakona o privrednim društvima propisuje da sva lica koja rade za preduzetnika moraju biti u radnom odnosu kod preduzetnika ili angažovana od strane preduzetnika po drugom osnovu, u skladu sa zakonom.
Navedenu odredba treba razumeti tako da sva lica, koja svakodnevno obavljaju poslove koji spadaju u delatnost preduzetnika, moraju biti u radnom odnosu kod preduzetnika. Lica koja rade za preduzetnika povremeno, poslove koji ne spadaju u delatnost preduzetnika, ne moraju biti u radnom odnosu kod preduzetnika, ali moraju biti angažovana u skladu sa zakonom. Primera radi, ako je preduzetnik trgovac koji se bavi prodajom proizvoda na malo, sva lica koja svakodnevno rade u njegovom maloprodajnom objektu, moraju biti u radnom odnosu. Međutim, ako taj isti preduzetnik angažuje neko fizičko lice da mu, na primer, izvrši pranje izloga ili nešto slično, takva lice ne mora biti u radnom odnosu kod preduzetnika, ali mora imati zaključen ugovor o privremenim i povremenim poslovima, ili drugi ugovor o radnom angažovanju, zavisno od vrste posla koji treba obaviti.
Član porodičnog domaćinstva preduzetnika može raditi kod tog preduzetnika bez zasnivanja radnog odnosa, prema članu 89. st. 9. Zakona o privrednim društvima, u sledećim slučajevima:
a) povremeno, tokom dana, i to iskljčivo u sedištu, ako je njegovo prisustvo neophodno zbog prirode delatnosti preduzetnika (da se trgovačka radnja preduzetnika ne bi zatvarala tokom radnog vremena, da bi se utovarila roba, da bi se očistio poslovni prostor i sl);
b) privremeno tokom osposobljavanja za obavljanje delatnosti starih i umetničkih zanata, odnosno poslova domaće radinosti, ako preduzetnik obavlja tu delatnost;
c) u vreme kad preduzetnik koristi godišnji odmor u skladu sa zakonom.
Navedenu odredbu treba razumeti tako da ona uspostavlja pravilo da članovi porodičnog domaćinstva preduzetnika ne mogu svakodnevno obavljati poslove koji spadaju u redovnu delatnost preduzetnika, bez zasnivanja radnog odnosa. Tako, ako je preduzetnik trgovac na malo, član njegovog porodičnog domaćinstva koji svakodnevno vrši prodaju proizvoda u maloprodajnom objektu preduzetnika, mora biti u radnom odnosu sa preduzetnikom.
Članovi porodičnog domaćinstva preduzetnika, dakle, mogu biti radno angažovani od strane istog a bez zasnivanja radnog odnosa, samo izuzetno, tj. samo u slučajevima koji su taksativno navedeni u članu 89.stav 9. Zakona, i isključivo na način kako je to propisano navedenim članom.
Ovde treba napomenuti da je, pre donošenja važećeg Zakona o privrednim društvima, koji je u primeni od 1. februara 2012. godine, položaj preduzetnika bio regulisan Zakonom o privatnim preduzetnicima („Sl. glasnik SRS“ broj 54/89, 9/90 i „Sl. glasnik RS“ 19/91…101/05). Članom 13. stav 2. Zakona o privatnim preduzetnicima bilo je propisano sledeće: „Članovi porodičnog domaćinstva preduzetnika mogu raditi u radnji i bez zasnivanja radnog odnosa“. Dakle, prema Zakonu o privatnim preduzetnicima, članovi porodičnog domaćinstva preduzetnika mogli su raditi za njega bez zasnivanja radnog odnosa, bez ikakvih ograničenja i uslova koje treba ispuniti, dok Zakon o privrednim društvima postavlja niz uslova, kao i značajna ograničenja u pogledu vremenskog trajanja takvog rada. Imajući u vidu da je pomenuta odredba Zakona o privatnim preduzetnicima bila na snazi više od dve decenije, ne treba da čudi činjenica što preduzetnici i dalje smatraju da nemaju obavezu da zasnivaju radni odnos sa članovima svog porodičnog domaćinstva koji rade za njih.
Izvor: porezi.blogspot.com

Jedno reagovanje to “Ovlašćeni poslovođa i ostala lica koja rade kod preduzetnika”

  1. Hvala!

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

 
%d bloggers like this: