DIFOL

Knjigovodstvena podrska

Arhiva za kategoriju ‘Aktuelnosti’

Praznovanje predstojećih Vaskršnjih praznika

Objavljeno od strane Aleksandra na april 16, 2014

Prema Zakonu o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji (“Službeni glasnik RS”, broj 43/01, 101/07 i 92/11) neradno se praznuju Vaskršnji praznici počev od Velikog petka zaključno sa drugim danom Vaskrsa  (član 3. Zakona). Katolici i pripadnici drugih hrišćanskih verskih zajednica imaju pravo da ne rade u dane Uskršnjih praznika počev od Velikog petka zaključno sa drugim danom Uskrsa, prema njihovom kalendaru (član 4. Zakona).
Vaskršnji praznici su od Velikog petka, ove godine 18. aprila, pa do zaključno sa drugim danom Vaskrsa, ponedeljak, 21. aprila 2014. godine, i neradni su za sve državne i druge organe, privredna društva i druge oblike organizovanja za obavljanje delatnosti ili usluga. 
Uskršnji praznici, za katolike i pripadnike drugih hrišćanskih zajednica, su od Velikog petka, ove godine 18. aprila, pa do zaključno sa drugim danom Uskrsa, ponedeljak, 21. aprila 2014. godine. Katolici i pripadnici drugih hrišćanskih zajednica, kojima je po rasporedu rada neki od navedenih dana, imaju pravo da ne rade.

Ukoliko imate potrebu da radite, obavezno istaknite radno vreme za taj dan, npr. “U xxxxxx, xx.xx.201x. godine, prodavnica radi od 08.00 do 17.00 časova.” Tako ćete se zaštititi od interpretacije nadležnih inspektora, i eventualne novčane kazne koja bi usledila po njihovoj prijavi za prekršaj, po kojima se radom na dan državnog praznika koji je zakonom utvrđen kao neradni, ne pridržavate (vašeg) istaknutog radnog vremena jer njime nije predviđen rad na dan državnog praznika.
Zaposlenima, kojima je po rasporedu rada radni dan neki od dana državnog praznika, ako ne rade pripada naknada zarade, a ako rade pripada zarada i uvećanje zarade za rad na državni praznik.
 

Objavljeno u Aktuelnosti | Ostavite komentar »

Rok za Obrazac PPDG-5 najkasnije do 15. maja 2014.

Objavljeno od strane Aleksandra na april 14, 2014

Godišnji porez na dohodak građana za 2013. godinu plaćaju fizička lica koja su ostvarila dohodak veći od 2.185.488 dinara – Rok za podnošenje poreske prijave na Obrascu PPDG-5 najkasnije do 15. maja 2014. godine.
Godišnji porez na dohodak građana utvrđuje se i plaća u skladu sa odredbama čl. 87. – 89. Zakona o porezu na dohodak građana (“Službeni glasnik RS”, br. 24/2001, 80/2002, 135/2004, 62/2006, 65/2006 – ispr., 31/2009, 44/2009 i 18/2010 50/2011, 91/2011 – odluka US, 93/2012, 114/2012 – odluka US, 47/2013, 48/2013 – ispr., 108/2013 , dalje: Zakon).
Pravilnikom o obrascima poreskih prijava za utvrđivanje poreza na prihode građana (“Službeni glasnik RS”, br. 7/2004, 19/2007, 20/2010 i 23/2010 – ispr., 8/2011, 74/2013, 24/2014 i 27/2014 – ispr., dalje: Pravilnik) propisan je obrazac poreske prijave za utvrđivanje godišnjeg poreza na dohodak građana Obrazac – PPDG-5.
Godišnji porez na dohodak građana plaćaju fizička lica – rezidenti (za dohodak ostvaren na teritoriji Republike i u drugoj državi) i nerezidenti (za dohodak ostavaren na teritoriji Republike) koji su u kalendarskoj godini ostvarili dohodak veći od trostrukog iznosa prosečne godišnje zarade po zaposlenom isplaćene u Republici u godini za koju se utvrđuje porez, prema podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike.
Prosečna godišnja zarada po zaposlenom u Republici Srbiji isplaćena u 2013. godini iznosi 728.496,00 dinara (“Službeni glasnik RS”, broj 6/2014), tako da godišnji porez na dohodak građana za 2013. godinu plaćaju fizička lica koja su u 2013. godini ostvarili ukupan dohodak veći od 2.185.488,00 dinara.

Objavljeno u Aktuelnosti | Ostavite komentar »

Mogućnost zamene finansijskih izveštaja za 2013. godinu po osnovu poreskog bilansa i izveštaja o transfernim cenama

Objavljeno od strane Aleksandra na april 11, 2014

Posle objavljivanja vesti o završetku preliminarne zbirne obrade godišnjih finansijskih izveštaja za 2013. godinu i rokovima do kojih je zamena finansijskih izveštaja moguća (17.04.2014. godine), značajan broj obveznika se obratio Agenciji za privredne registre sa pitanjem da li je moguće vršiti zamenu finansijskih izveštaja za 2013. godinu posle tog roka, u slučajevima kada je na osnovu izveštaja o transfernim cenama, podatke u poreskom bilansu neophodno iskazati u iznosima koji su različiti u odnosu na podatke iskazane u objavljenim finansijskim izveštajima. Ovo polazi od činjenice da je rok za izradu i dostavljanje poreske prijave i poreskog bilansa nadležnoj Poreskoj upravi 30.06.2014. godine.
S tim u vezi dajemo pojašnjenje iz objavljene vesti da je, saglasno propisima, zamena finansijskih izveštaja moguća i posle 17.04.2014. godine, ali samo na osnovu izveštaja revizora ili po nalogu nadležnog državnog organa. To u navedenom slučaju znači da je zamena finansijskog izveštaja za 2013. godinu moguća po osnovu poreskog bilansa i izveštaja o transfernim cenama, i po isteku navedenog roka, odnosno da se ona tretira kao zamena koja je direktna posledica postupka koji se vodi pred drugim državnim organom – Poreskom upravom.
Da bi ovakva zamena bila prihvaćena od strane Registra finansijskih izveštaja, neophodno je da obveznik tom registru dostavi:
• kompletan finansijski izveštaj izmenjene sadržine u odnosu na finansijski izveštaj objavljen u Registru;
• zahtev za zamenu finansijskog izveštaja;
• dokaz o uplati propisane naknade;
• overenu kopiju poreske prijave i poreskog bilansa koji su snadbeveni dokazom da su isti predati nadležnoj Poreskoj upravi.
Pored toga obveznik je dužan da u zahtevu za zamenu izričito navede razloge zbog kojih zahteva zamenu (da je na osnovu izveštaja o transfernim cenama sastavljen poreski bilans različite sadržine u odnosu na finansijski izveštaj i isti dostavljen nadležnoj Poreskoj upravi).
Ako su podaci sadržani u izmenjenim obrascima finansijkog izvešaja, uporedivi sa podacima iz poreskog bilansa, zamena finansijskog izveštaja će biti prihvaćena od strane Registra finansijsih izveštaja.
Integralni tekst 
preuzet sa sajta apr.gov.rs

Objavljeno u Aktuelnosti | Ostavite komentar »

Saopštenje PURS – Otežana naplata poreza

Objavljeno od strane Aleksandra na april 11, 2014

Naplata poreza je otežana jer poreski obveznici sa velikim dugovanjima imaju velike obaveze i prema bankama, zbog kredita za razvoj proizvodnje, rekla je za RTS drektorka Poreske uprave Ljiljana Kovačević. Realno možemo da naplatimo, uključujući pravna lica i preduzetnike, 100 milijardi, kaže Kovačevićeva.
Poreska uprava objavila je još jedan spisak najvećih dužnika. Ukupan dug za poreze je skoro 60 milijardi dinara, odnosno više od pola milijarde evra. Na spisku su 482 aktivne firme, od kojih prva na listi, “Zastava oružje”, za neplaćene poreze i doprinose državi duguje 6,7 milijardi dinara.
Objavljeni spisak pokazao je da država sama sebi duguje jer se među onima koji nisu platili porez nalaze i državne firme i ministarstva zdravlja i spoljnih poslova.
Gostujući u Dnevniku RTS-a, direktorka Poreske uprave Ljiljana Kovačević rekla je da je uočeno da način na koji objavljuju spiskove nije dobar.
“Ne kažemo da nećemo i dalje objavljivati spiskove dužnika, to nam je zakonska obaveza, ali ćemo malo promeniti podatke koje dostavljamo, odnosno dopunićemo podatke”, kaže Kovačevićeva. To će biti urađeno na taj način što ćemo osim podataka o samom poreskom obvezniku i dugu koji on ima u trenutku kada se spisak objavljuje, staviti podatke koji se odnose na starost tog duga, na mere koje Poreska uprava preduzima i možda još neke podatke koji će ukazati na to da Poreska uprava nešto radi kao i sam poreski obveznik, objašnjava Kovačevićeva.
“Ministarstva zdravlja i spoljnih poslova pa i drugi poreski obveznici došli su u situaciju da se nađu na spisku dužnika samo zato što su tog dana imali evidentirani dug. Kod tih ministarstava radi se o tome da se usaglašavaju njihova stanja i nakon završetka postupka pokazaće se najverovatnije da ne duguju”, rekla je direktorka Poreske uprave.
Objašnjavajući o čemu se radi, ona kaže da su podnosili mnogo prijava, radi se o porezima na zarade i druga primanja, dovoljno je bilo da se pogreši šifra opštine, jedan od 205 računa da se unese pogrešno, to beleži poresko knjigovodstvo.
Međutim, nema greške kada je reč o dugovanju “Zastava oružju” i “Simpu”, gde dug raste i pored nulte tolerancije za neplaćanje poreza.
“Nulta tolerancija za neplaćanje poreza znači primenu zakona, nije to ništa novo. Dug u jednom delu raste zbog kamata koje se obračunavaju na dug, zatim rešenjima Poreske uprave nakon kontrole utvrđujemo nepravilnosti, koje se beleže. Jedan broj obveznika je izgubio status mirovanja”, kaže Kovačevićeva.
Govoreći o tome koliko je realno da se naplati dug, ona kaže da je dug promenljiva kategorija.
“Realno koliko možemo da naplatimo ako gledamo i pravna lica i preduzetnike to je 100 milijardi, ali se postavlja pitanje u kojem roku. Jedan deo tih dugova je odložen u skladu sa zakonom na 24 meseca, jedan deo duga je u nekom drugom režimu odlaganja zato što se vode sudski postupci”, kaže Kovačevićeva.
Prema njenim rečima, jako je otežana naplata jer poreski obveznici sa velikim dugovanjima imaju velike obaveze i prema bankama, zbog kredita koje su uzimali za razvoj proizvodnje.
Istakla je da Poreskoj upravi u sprečavanju izbegavanja plaćanja poreza pomaže objedinjena naplata koja je počela pre mesec i po dana.
Kovačevićeva kaže da od 1. marta nemaju toliko prijava, nemaju toliko mogućnosti da pogreše, kao što se dešavalo do tada.
“Ostalo nam je da sredimo stanja koja smo imali pre 1. marta što se tiče poreza i doprinosa na zarade, ali od 1. jula Poreska uprava uvodi elektronsku komunikaciju sa pravnim licima i preduzetnicima, što znači da su na kraju naši postupci ti koji će omogućiti poreskim obveznicima, osim poreza na dobit, PDV-a i akcize da podnose na isti način kao što to rade sada sa objedinjenom naplatom”, objasnila je Kovačevićeva. Prema rečima Ljiljane Kovačević, na taj način smanjiće se izbegavanje poreza.
Integralni tekst saopštenja 
preuzet sa sajta Poreske uprave

Objavljeno u Aktuelnosti | Ostavite komentar »

Poreski udar na privrednike

Objavljeno od strane Aleksandra na april 8, 2014

Za poslovni prostor od 1.000 kvadratnih metara firmi „Monera” u Novom Sadu razrezan je godišnji porez od oko 25.000 evra. Direktor ove firme Nebojša Berak izračunao je da će preduzeće koje posluje u 100 kvadrata platiti porez od oko 1.000 evra, dok će za površinu od 500 kvadrata morati da izdvoji 11.000 evra.
Dragoljub Rajić, direktor Unije poslodavaca, upozorava da će ovakav obračun dovesti do otpuštanja desetine hiljada radnika i zatvaranja firmi. On navodi da 85 odsto kompanija u Srbiji ima godišnje prihode manje od 50 miliona dinara, a 90 odsto kompanija do sedam miliona dinara.
Prema podacima Unije poslodavaca privrednicima u Beogradu i Novom Sadu porez na imovinu je deset puta veći, nego prošle godine, a u Valjevu četiri i po puta.
Prošlogodišnjim izmenama zakona određeno je da preduzeća od ove godine podnose poresku prijavu na iznos koji sami izračunavaju i do kraja marta dostave Poreskoj upravi. Date su im instrukcije – porez se određuje tako što se zakonom definisana stopa od 0,4 odsto pomnoži sa procenjenom vrednošću imovine. Oko 90 odsto lokalnih samouprava je iskoristilo pravo da to bude maksimalnih 0,4 odsto tržišne vrednosti.
– Problem je što procenu vrednosti imovine radi Poreska uprava, koja je za obračun u 2014. vrednost imovine uvećala od 30 do 100 odsto u odnosu na realnu cenu nepokretnosti, istakao je Rajić.
Zakonskim izmenama poreska osnovica za preduzeća je izjednačena sa fizičkim licima i ne računa se više po knjigovodstvenoj nego tržišnoj vrednosti, a ukinuta je mogućnost amortizacija, odnosno smanjenja poreza za stare objekte. Pojedine lokalne samouprave pribegle su podeli svoje teritorije na više zona nego do sada, tako da su oni koji su bili u drugoj zoni potpali pod prvu pa im je i po tom osnovu porastao porez.
Drugi, poput Valjeva, ceo grad su proglasili jednom zonom.
Dragoljub Krstić, pomoćnik gradonačelnika u tom gradu, priznaje da je do ovoga došlo do previranja u gradskoj skupštini.
– Nastojaćemo da promenimo gradsku odluku i ograničimo povećanje poreza na imovinu na 30 do 40 odsto u ovoj godini. U narednom periodu ćemo promeniti način zoniranja, jer ne želimo da radimo na štetu privrede i građana – kaže Krstić.
Međutim Mirjana Milutinović, načelnica odeljenja za poresku administraciju Paraćina, kaže da privrednici koji su do sada iskazivali fer tržišnu vrednost u poslovnim knjigama povećanje poreza neće osetiti. Ona navodi primer jedne firme iz tog grada koja je prošle godine iskazala porez 470.000 dinara, a ove godine je tu dažbinu obračunala na 442.000 dinara.
Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta, naglašava da su neki privrednici u prošlosti plaćali dosta niske poreze na imovinu, jer je poreska osnovica bila potcenjena. U nekim slučajevima knjigovodstvena vrednost imovine, koja je ujedno bila i poreska osnovica, iznosila je samo tri do pet odsto njene vrednosti. Prelazak na tržišnu vrednost doveo je do povećanja poreza za čak 20 do 30 puta.
– U ovakvim slučajevima nije realno da se u toku jedne godina pređe na naplatu poreza po tržišnoj vrednosti imovine. Ministarstvo finansija moglo bi da preporuči ili čak i propiše koliko maksimalno u toku jedne godine može da iznosi povećanje poreza na imovinu, kao što je na primer Beograd učinio kada je odredio da uvećanje ne može biti veće od 80 odsto – predlaže Arsić.
On kaže da je ideja zakonodavca bila da objedini porez na imovinu i naknadu za korišćenje građevinskog zemljišta u jedan porez koji bi bio pravičniji, bolje usklađen sa tržišnom vrednošću imovine i jednostavniji za plaćanje. Stoga visina poreza na imovinu u ovoj godini uvek treba da se poredi za zbirom poreza na imovinu i naknade za korišćenje gradskog građevinskog zemljišta, a ne samo sa porezom na imovinu u prošloj godini.
Zakonsko rešenje je prema njegovom mišljenju dobro jer je naknada za uređenje građevinskog zemljišta u prošlosti često proizvoljno određivana, a poreska osnovica za porez na imovinu, naročito u slučaju pravnih lica, bila je potcenjena.
Problemi sa primenom jedinstvenog poreza na imovinu ukazuju na jedan opštiji problem, a to je nesposobnost lokalnih samouprava da samostalno kreiraju i sprovode poresku politiku. Ovo je važno imati u vidu pri sprovođenju politike decentralizacije u budućnosti, kaže Arsić

Izvor: Novosti

Objavljeno u Aktuelnosti | Ostavite komentar »

Poreski tretman reklamnog materijala

Objavljeno od strane Aleksandra na april 4, 2014

Poreski tretman besplatnog davanja dobara koja se smatraju reklamnim materijalom koje vrši obveznik PDV svojim kupcima ili budućim kupcima
Kada obveznik PDV, u svrhu reklame i propagande proizvodnog programa, svojim kupcima ili budućim kupcima besplatno daje dobra koja se smatraju reklamnim materijalom (dobra na kojima je odštampan ili utisnut logotip poreskog obveznika, odnosno vizuelno ispoljavanje brenda koji je u vezi sa delatnošću poreskog obveznika, a koja taj poreski obveznik besplatno daje različitim licima, pri čemu je pojedinačna tržišna vrednost dobra manja od 2.000 dinara, bez PDV), smatra se da nije izvršen promet dobara, što znači da po tom osnovu ne postoji obaveza obračunavanja i plaćanja PDV.
Reklamnim materijalom na osnovu Pravilnika o utvrdjivanju šta se smatra uzimanjem i upotrebom dobara, drugim prometom dobara i pružanjem usluga, bez naknade, o utvrdjivanju uobičajenih količina poslovnih uzoraka, reklamnim materijalom i drugim poklonima manje vrednosti („Sl. glasnik RS“, br. 118/12, u daljem tekstu:Pravilnik) smatraju se olovke, rokovnici, kalendari, notesi, privesci, kačketi, majice, kombinezoni, kecelje, rančevi, torbe, upaljači, otvarači za flaše, podmetači, poslužavnici, čaše, šolje, bokali, pepeljare, kese i druga dobra čija je pojedinačna tržišna vrednost manja od 2.000 dinara, bez PDV (član 8. stav 2. Pravilnika).
Prema odredbi člana 9. Pravilnika, poklonom manje vrednosti, u smislu člana 6. stav 1. tačka 4) Zakona, smatra se dobro pojedinačne tržišne vrednosti manje od 2.000 dinara, bez PDV, osim dobra koje se smatra reklamnim materijalom, koje obveznik daje povremeno različitim licima (poslovnim partnerima, potencijalnim poslovnim partnerima, predstavnicima poslovnih partnera i dr), a da za to ne postoji pravna obaveza.
Odredbama člana 10. Pravilnika propisano je da ukupna vrednost reklamnog materijala i drugih poklona manje vrednosti iz čl. 8. i 9. ovog pravilnika u poreskom periodu ne može biti veća od 0,25% ukupnog prometa poreskog obveznika u tom poreskom periodu, pri čemu se ukupnim prometom smatra promet dobara i usluga sa ili bez prava na odbitak prethodnog poreza, izvršen na teritoriji Republike Srbije i u inostranstvu, u koji se ne uračunava promet opreme i objekata za vršenje delatnosti, bez PDV.
Na temu poreskog tretmana reklamnog materijala postoji i Mišljenje Ministarstva finansija, br. 413‐00‐00340/2013‐04 od 21.10.2013. god.

Objavljeno u Aktuelnosti | Ostavite komentar »

Letnje računanje vremena počinje 30. marta

Objavljeno od strane Aleksandra na mart 27, 2014

U noći izmedju 29. i 30. marta (subote i nedelje) časovnike u 2.00 treba podesiti na jedan sat unapred, na 3.00.
Letnje računanje vremena u Evropi će trajati do poslednjeg vikenda u oktobru 2014. godine.

Objavljeno u Aktuelnosti | Ostavite komentar »

Objavljene su kamatne stope za koje se smatra da su u skladu sa principom „van dohvata ruke“

Objavljeno od strane Aleksandra na mart 27, 2014

Kao što je najavljeno, ministar finansija iskoristio je osnov iz člana 61. stav 3. Zakona o porezu na dobit pravnih lica, kojim je propisano da ministar finansija može propisati iznose kamatnih stopa za koje će se smatrati da su u skladu sa principom „van dohvata ruke“ i utvrdio kamatne stope (na osnovu podataka koje je dostavila Narodna banka Srbije).

Kamatne stope utvrđene su Pravilnikom o kamatnim stopama za koje se smatra da su u skladu sa principom „van dohvata ruke“, koji je objavljen u „Službenom glasniku RS“, broj 17/2014, od 14. februara 2014. godine. Pravilnik stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja, a primenjuje se na utvrđivanje poreza na dobit za 2013. godinu.

Za banke i davaoce finansijskog lizinga, kamatne stope su:

  • 3,30% na kredite u EUR i dinarske indeksirane u EUR;
  • 2,88% na kredite u USD i dinarske indeksirane u USD;
  • 2,21% na kredite u CHF i dinarske indeksirane u CHF.

Za druga privredna društva, kamatne stope su:

  • 17,11% na kratkoročne kredite u RSD;
  • 14,73% na dugoročne kredite u RSD;
  • 7,88% na kratkoročne kredite u EUR i dinarske indeksirane u EUR;
  • 6,55% na dugoročne kredite u EUR i dinarske indeksirane u EUR;
  • 9,25% na kratkoročne kredite u CHF i dinarske indeksirane u CHF;
  • 6,30% na dugoročne kredite u CHF i dinarske kredite indeksirane u CHF;
  • 7,57% na kratkoročne kredite u USD i dinarske indeksirane u USD;
  • 5,56% na dugoročne kredite u USD i dinarske indeksirane u USD.

Navedene kamatne stope primenjuju se i na zajmove.

Na osnovu propisanih kamatnih stopa, skrećemo pažnju na sledeće:

  • propisane kamatne stope primenjuju se za potrebe obračuna poreskih rashoda (ili prihoda) nastalih u toku 2013. godine, nezavisno od toga iz kog perioda potiče kredit (ili zajam) po osnovu kojeg je kamata obračunata (prema našem mišljenju, ovo može biti argument da obveznik, ukoliko proceni da mu je to isplativije, samostalno utvrdi kamatne stope primenom opštih pravila o transfernim cenama);
  • za banke i davaoce finansijskog lizinga, za razliku od ostalih privrednih društava, propisane su jedinstvene kamatne stope, što znači da se one primenjuju nezavisno od ročnosti kredita;
  • za banke i davaoce finansijskog lizinga nije propisana kamatna stopa za dinarske kredite, već samo za dinarske kredite sa valuznom klauzulom (indeksirane u stranoj valuti).

Nezavisno od propisanih kamatnih stopa, obveznik ima pravo da za potrebe utvrđivanja kamatnih stopa po principu „van dohvata ruke“, umesto propisanih kamatnih stopa, primeni opšta pravila o utvrđivanju cene transakcije po principu „van dohvata ruke“ i samostalno utvrdi kamatne stope za koje će se smatrati da su u skladu sa principom „van dohvata ruke“. U ovom slučaju, treba imati u vidu i pravilo iz člana 61. stav 5. Zakona o porezu na dobit pravnih lica, kojim je propisano da poreski obveznik koji se odluči da iskoristi pravo da primenom opštih pravila utvrdi kamatne stope koje su u skladu sa principom „van dohvata ruke“, dužan je da ta pravila primeni na sve zajmove, odnosno kredite sa poveznim licima.

S obzirom na to da kamatne stope nisu propisane za sve strane valute (već samo za tri), za kredite u drugim valutama obveznik će morati da primeni opšta pravila i samostalno utvrdi kamate stope u skladu sa principom „van dohvata ruke“. Prema našem mišljenju, nezavisno od pravila iz člana 61. stav 5. Zakona o porezu na dobit pravnih lica, u ovom slučaju obveznik će moći da kombinuje propisane kamatne stope (za EUR, USD i CHF) i kamatne stope koje je samostalno utvrdio (za ostale strane valute).

Preuzeto sa PKT

Objavljeno u Aktuelnosti | Ostavite komentar »

Besplatan mentoring za 100 malih i srednjih preduzeća

Objavljeno od strane Aleksandra na mart 26, 2014

Nacionalna agencija za regionalni razvoj (NARR) objavila je javni pozov za mentoring, za 100 novoosnovanih i postojećih MSPP (mala i srednja preduzeća i preduzetničke firme).
NARR ovaj javni poziv sprovodi u saradnji sa akreditovanim regionalnim razvojnim agencijama i centrima za razvoj MSPP u Subotici, Zrenjaninu, Novom Sadu, Rumi, Beogradu, Požarevcu, Kragujevcu, Kraljevu, Užicu, Novom Pazaru, Nišu, Leskovcu, Vranju, Zaječaru, Kruševcu i Lajkovcu.
Projekat obuhvata besplatnu usluga mentoringa za odabranih 100 preduzetnika/privrednih društava u trajanju od 50 sati po klijentu, a do kraja novembra 2014. godine.
Mentoring je sveobuhvatan i relativno dug proces podrške preduzećima (privrednim društvima) i preduzetnicima koji se nalaze u presudnom trenutku za njihov dalji razvoj ili za opstanak uopšte. Proces mentoringa predstavlja određeni broj sati koji stručno lice – mentor, provodi u direktnom kontaktu/radu sa vlasnikom radnje ili preduzeća. Rad mentora počinje od dijagnoze. Preduzeće i mentor zajedno proučavaju razloge trenutnih problema ili smetnje za dalji razvoj.Na osnovu dijagnoze mentor i preduzetnik/preduzeće pripremaju plan/projekat razvoja. Tokom ovog procesa mentor radi kao pomoćnik, ali i kao koordinator i savetnik.
Nacionalna agencija za regionalni razvoj je standardizovala mentoring kao uslugu u okviru realizacije projekta “Institucionalizacija mentoringa kao usluge za MSPP”, finansiranog od strane Vlade Japana kroz Japansku agenciju za međunarodnu saradnju – JICA.
Pravo da učestvuju u javnom pozivu imaju mala i srednja privredna društva i preduzetnici koji ispunjavaju sledeće uslove: većinsko domaće privredno vlasništvo (registrovani na teritoriji Srbije), pozitivan poslovni rezultat u prethodnoj godini (za postojeće MSPP) i izmirene obaveze po osnovu poreza i doprinosa. Uslov je i da ne obavljaju delatnost iz oblasti vojne industrije i da ne organizuju igre na sreću.
Kategorija novoosnovani privredni subjekti obuhvata one registrovane posle 1. marta 2013. godine.
Javni poziv je otvoren do 6. maja 2015. godine.
Za dodatne informacije možete se obratiti na telefon milan.vujovic@narr.gov.rs ili na telefon 011/20-60-815.
Integralni tekst preuzet
sa sajta gdeinvestirati.com 
 . . .

Objavljeno u Aktuelnosti | Ostavite komentar »

Najniža i najviša mesečna osnovica za plaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje

Objavljeno od strane Aleksandra na mart 26, 2014

Najnižu mesečnu osnovicu doprinosa, prema članu 37. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje (“Službeni glasnik RS”, broj 84/04, 61/05, 62/06, 5/09, 52/11 i 101/11), čini iznos od 35% prosečne mesečne zarade u Republici isplaćene u prethodnom kvartalu za koji su objavljeni podaci republičkog organa nadležnog za poslove statistike. Iznos najniže mesečne osnovice doprinosa tromesečno se usklađuje, utvrđuje ga i objavljuje ministar za poslove finansija, a primenjuje se od prvog u narednom mesecu po objavljivanju tog iznosa.
Pregled najnižih osnovica za plaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje u 2013. godini, po periodima primene, dajemo u nastavku:
           Period primene            Iznosi najniže mesečne osnovice    “Sl. glasnik RS”
od 1.11.2013. do 31.01.2014.              21.210  (60.599 x 35%)                     95/2013
od 1.02.2014. do 30.04.2014.              22.282  (63.664 x 35%)                      8/2014
Poslodavac koji ne izvrši isplatu zarada do 30-og u mesecu za prethodni mesec dužan je da do tog roka obračuna i uplati doprinose na najnižu osnovicu doprinosa.
Za zaposlene rezidente koji su upućeni na rad u inostranstvo radi obavljanja poslova za pravna lica rezidente, najniža mesečna osnovica za plaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje jednaka je dvostrukoj najnižoj mesečnoj osnovici utvrđenoj u skladu sa članom 37. Zakona, što za period od 01.02.2014. godine do 30.04.2014. godine iznosi 44.564 dinara (22.282 
x 2).   
Za samostalne umetnike, sveštenike i verske službenike i za poljoprivrednike, najnižu mesečnu osnovicu za plaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje čini iznos od 35% prosečne mesečne zarade u Republici isplaćene u četvrtom kvartalu poslednje godine prema objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, primenjuje se za celu kalendarsku godinu – ne menja se u toku godine, a za 2013. godinu iznosi 22.282 dinara. 
Najvišu mesečnu osnovicu doprinosa (član 42. Zakona) čini petostruki iznos prosečne mesečne zarade isplaćene po zaposlenom u Republici prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, a primenjuje se od prvog u narednom mesecu po objavljivanju podatka o prosečnoj mesečnoj zaradi isplaćenoj po zaposlenom u Republici. S obzirom da se taj podatak objavljuje krajem meseca za prethodni mesec, iznos najviše mesečne osnovice doprinosa menja se svakog prvog u mesecu.
Pregled iznosa najviše osnovice za plaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, po periodima primene u 2013. godini, dajemo u nastavku:
           Period primene            Iznosi najviše mesečne osnovice      “Sl. glasnik RS”
od 1.01.2014. do 31.01.2014.             304.465  (5 x 60.893)                          115/2013
od 1.02.2014. do 31.02.2014.             350.355  (5 x 70.071)                             6/2014 
od 1.03.2014. do 31.03.2014.             262.190  (5 x 52.438)                           23/2014  
od 1.04.2014. do 30.04.2014.             304.225  (5 x 60.845)                             /2014  
Najviša mesečna osnovica važi u svim slučajevima isplate zarade za mesec koja je veća od najviše mesečne osnovice bez obzira da li se radi o zaradi za pun fond sati ili za manji broj sati rada u mesecu. Ovde je bitna činjenica da je iznos zarade veći od najviše mesečne osnovice, a ne za koliki broj sati je takva zarada ostvarena (nema utvrđivanja srazmere).
Najvišu godišnju osnovicu doprinosa (član 43. Zakona) čini petostruki iznos prosečne godišnje zarade ostvarene po zaposlenom u Republici u godini za koju se plaćaju doprinosi, a za 2013. godinu iznosi 3.642.480 dinara (60.708 x 12 x 5).
Procenjenu najvišu godišnju osnovicu doprinosa (član 67. Zakona) čini petostruki iznos prosečne godišnje zarade ostvarene po zaposlenom u Republici u prethodnoj godini uvećan za procenjeni rast zarada u tekućoj godini, a za 2014. godinu iznosi 3.850.101 dinara (“Sl. glasnik RS”, br. 8/2014).

Objavljeno u Aktuelnosti | Ostavite komentar »

 
Prati

Dobijte svaki novi članak dostavljen u vaše poštansko sanduče.